БИЦИКЛОМ КРОЗ ВОЈВОДИНУ: Бешка, Крчедин, Сланкаменачки виногради

У Бешки коју многи знају само по мосту, а никад се у њу нису спустили или су евентуално скокнули на рибу до „Сидра”, рођена је Даница Јовановић, славна српска сликарка.
1
Фото: Поглед на Тврђаву у Цркву Св. Николе: Улазак у Стари Сланкамен

Даница је трагично страдала од руке окупатора на почетку Првог светског рата на сличан начин као и њен колега сликар и земљак Сремац - Сава Шумановић у наредном рату.

У тренутку када је њен живот насилно прекинут, стрељањем у Петроварадинској тврђави Даница Јовановић је имала свега двадесет седам година. Вратила се из Минхена 3. августа 1914. године на почетку Великог рата да би провела извесно време код пријатеља професора Варађанина у Новом Саду. Затим је кренула у Бешку, да се опрости са братом Миланом, који је мобилисан за рат. Ухапшена је 10. септембра 1914. године и два дана касније стрељана по кратком поступку са још пет мештана, сви под оптужбоом да су шпијунирали за Србију. Табла са њиховим именима још увек стоји на Тврђави, лево од тунела којим се улази на плато код Музеја града.

У Бешки се налази Трг Данице Јовановић са њеном бистом у парку, а у Дому културе и Спомен-соба настала од поставке њој посвећене на изложби у Спомен-збирци Павла Бељанског пре неколико година…

Неколико раскошних немачких кућа у центру Бешке откривају да је у овом месту до 1944. живело 50 одсто Немаца. Бешка одржава односе са местом Карлсхулд у Баварској у које се одселио велики број Немаца из овог краја. Од 2012. овде се почетком септембра одржава „Бешка Фест” у циљу презентовања и афирмације традиције, обичаја, културе и гастрономије Војводине и Баварске, као и њиховог прожимања на овим просторима.

Из Бешке возим бицикл ка Истоку, надвожњаком прелазим преко ауто-пута и стижем у идилично сремско село Крчедин у којем је рођен славни српски сликар Милан Кечић, чија су платна овековечила лепоте војвођанских места и предела. У многим археолошким списима забележено да је Крчедин, најстарије место инђијске општине у 5. веку п.н.е. био престоница Келта и Скордиска, који су били до 1.века нове ере неприкосновена келтска врховна власт. Огромна келтско-римска грађевина постојала је у Крчедину и била је очувана све до 17. века…

Фото: Виногради са погледом. “Шапат" на гребену Фрушке горе

Пут ме даље води десно од главног друма, ка Сланкаменачким Виноградима. У лето 1770. године, професор српске гимназије у Новом Саду, Јан Бон, окупио је око хиљаду Словака из бачког и пештанског округа и довео их у Стару Пазову. На свом путу Словаци су с тугом гледали Фрушку гору која их је подсећала на њихову стару домовину – Високе Татре. Из тог разлога они су крајем 19. века на Фрушкој гори подизали винограде и поред њих тзв. лагуне за становање, а потом и омање кућице. Постепено је почело трајно насељавање и тако је настало данашње насеље Сланкаменачки Виногради.

Порекло имена насеља везано је за узгој винове лозе сорте „сланкаменка“, а не за близину насеља Стари и Нови Сланкамен. На сеоском гробљу уочавам занимљиви обичај који нисам видео на другим местима. Наиме, са предње стране надгробних споменика налазе се „званичне” фотографије покојника, најчешће брачних парова, жене су углавном са словачким марамама у народним ношњама. Међутим, на полеђини споменика налази се нека „опуштена” фотографија која покојнике у пару или појединачно приказује у својим омиљеним активностима - лову, раду на њиви, на некој игранци, како јашу коње...

Фото: Споменик посвећен Бици код Сланкамена

Окрећем педале свог бицикла и полако се пењем даље ка гребену Фрушке горе. Лево је велика бела метереолошка станица коју видите са ауто-пута када идете из правца Београда ка Новом Саду. Скрећем десно, пролазим поред чувене винарије „Шапат” и стижем до споменика посвећеног једној од најзначајнијих битака које су се одиграле на овим просторима у протекла четири века. Битка код Сланкамена између Светог римског царства (Аустрија и Баден) и Османског царства одиграла се 1691. године и њом је окончан Велики турски рат. Бици код Сланкамена следило је још неколико мањих борби, као што је битка код Сенте 1697. најзад Карловачки мир 1699, којим је Турска враћена из средње Европе на Балкан. У част ове победе је 1892. године на вису изнад Сланкамена подигнут споменик висок 16 метара на којем су исписани стихови Змај Јове Јовановића „И хвала и слава јунацима врлим, падом уздигнутим смрћу неумрлим“.

Спуштам се ка Дунаву, пуца прелепи поглед на реку, пролазим кроз сурдук и испред мене је Стари Сланкамен. Ово место има можда једну од најлепших географских локација у Војводини и Подунављу уопште. Налази се на Дунаву, у подножју обронака Фрушке горе, са друге стране реке Тиса се улива у Дунав, а са брежуљака изнад насеља виде се равнице Бачке и Баната. Са Фрушке горе и Дунава струји свеж и чист ваздух, а околне шуме штите од летњих врућина. Ту су две старе тврђаве, православна и католичка црква, обе посвећене Св. Николи, бања, слани извор, марине, плаже, рибље чарде попут оне чувене „Код Мике Аласа”... 

На сеоском гробљу уочавам занимљиви обичај који нисам видео на другим местима. На полеђини споменика налази се некаопуштенафотографија која покојнике у пару или појединачно приказује у својим омиљеним активностима - лову, раду на њиви, на некој игранци, како јашу коње...

Настављам бициклом уз обалу Дунава и у једном моменту морам да кренем горе, кроз воћњаке, винограде и непрегледан лавиринт викендица. Након добрих сат вожње кроз деоницу која пролази кроз густу шуму - избијам на „Београдски друм” који води за Сурдук и касније - до престонице. Кроз широки шор улазим у Сурдук, на крају данашње туре. Име добио по турској речи „провалија”. Од цркве у центру села Дунавска улица, води, логично, доле ка Дунаву, кроз „сурдук” и на крају пуца поглед на велику реку, тракторе који у „мешалицама” у води перу младе кромпире и свиње које се купају у њој; плажу која би могла да буде прворазредна туристичка атракција; споменик ослободиоцима на врху лесне заравни - кога је начео зуб времена, стару лучку зграду која се надвија над плажу - и готово је потпуно уништена... Лепота и туга у једној слици.

Роберт Чобан

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести