Гостујући у емисији телевизије Танјуг "Културно.", Арсенијевић је подсетио и да се за потребе снимања Кома "на своје инсистирање на неколико месеци преселио у Београд, јер је хтео да упије језик и културу".
Арсенијевић је рекао да је преко годину дана трајала потрага за глумцима пре него што је за улогу Страхиње Бановића избор пао на Кому. Његову супругу игра Ненси Менса Офај из Аустрије.
Пре свега сам тражио Страхињу. Морао сам да имам лице које можете да гледате у свакој сцени, а Ибрахим то има. Кад сам видео први минут снимка био сам сигуран да је то он, рекао је Арсенијевић.
Према његовим речима, Кома је суптилан глумац, који ради "изнутра" и кроз "један његов поглед можете да осетите много ствари".
Филм за који је Арсенијевић радио и сценарио са Бојаном Вулетићем и Николом Дикреом адаптација је народне епске песме ''Бановић Страхиња '', смештена у савремени контекст избегличке кризе.
Главни јунак је млади мигрант из Африке који је у жељи да се што боље уклопи у нову средину узео српско име Страхиња, и док са својом женом живи у избегличком кампу у Крњачи стиже нови талас избеглица из Сирије, што уноси немир у њихов живот.
Арсенијевић је рекао да је главни јунак филма инспирисан правим мигрантом Ибрахимом Ишкаом из избегличког кампа у Крњачи.
Мигрантска криза током које је и "образоване људе средње класе мука натерала да напусте своја огњишта", Арсенијевића је подсетила "на наше избеглице током деведесетих".
Пошто су и неки од Арсенијевићевих најбољих пријатеља са којима је одрастао били избеглице, каже да је имао потребу да нешто уради на ту тему.
Од основне школе сам желео да снимам филмове. Све што сам учио је било потенцијални сиже за филм па и та песма (Бановић Страхиња) о опраштању, рекао је Арсенијевић.
Редитељу се чини да "живимо у времену у коме је праштање јако скрајнуто и није присутно", а ако гледате филмове, како наводи, "сви причају о освети".
Према његовим речима, у филму "Страхиња Бановић" имате "неког коме је учињена неправда али има капацитет да разуме и да опрости".
У целом свету све више живимо у рововима, поделама у два табора. Ако ниси са нама онда си против нас. А сви знамо из дешавања из деведесетих да то може да води некој ескалацији. Живимо у свету у коме треба да покушамо да се разумемо, истакао је Арсенијевић.
"Бановић Страхиња" је, каже, "пример како смо у Средњем веку имали популарну песму о некоме ко може да опрости и разуме другог".
Арсенијевић је рекао да је његова адаптације песме "веома слободна", јер "кад прилагођавате нешто из другог медија, морате да направите неке промене".
Додаје да није жело да направи још један историјски филм на основу песме о Бановићу Страхињи након филма "Бановић Страхиња" из 1981. године, приметивши и да је редитељ Ватрослав Мимица многе ствари променио из предлошка.
Тренутак је да се направи модерно ишчитавање тога. Главна ствар је била да направимо наш филм а да останемо верни поруци и идеји Бановић Страхиње, рекао је Арсенијевић.
У видео укључењу у емисију, продуцент филма Мирослав Могоровић је рекао да су покушали да направе причу "која рефлектује Србију, а може да разуме свет", за шта је био потребан дугачак креативни процес.
Према његовим речима, финансије су обезбеђене уз подршку копродуцената из Луксембурга, Француске, Бугарске, Литваније и Србије, као и Савета Европе, пошто су "већ на нивоу сценарија наилазили на разумевање".
Могоровић је најавио да ће након српске премијере 25. фебруара на отварању ФЕСТ-а у Београду, где ће имати пет пројекција, "Страхиња Бановић" ићи у редовну биоскопско приказивање у Србији тек од септембра.
Велика је гужва у биоскопима и нисмо хтели да се на силу убацујемо. Ово је лепа прилика да се публика заинтересује, тако да смо сигурни да ће редовна биоскопска дистрибуција у септембру такође бити веома успешна, оценио је Могоровић.
Он је рекао да ће филм "остати документ времена и када се буде изучавао почетак мигрантске кризе као глобалног дешавања сигурно ће бити нешто што сведочи о тренутку на самом почетку те кризе".
