Документарни филм Академије уметности доступан на јутјубу: Новосадска сцена импровизоване музике

Документарни филм „Новосадска сцена импровизоване музике” имао је 27. новембра премијеру на Јутјуб каналу Академије уметности у Новом Саду, и сада је доступан заинтересованима да се присете, или нешто више сазнају о томе како је она настајала и који су њени главни актери.
Koncert
Фото: Youtube Printscreen

Филм су заједно реализовали чланови Катедре за музикологију и етномузикологију Департмана музичке уметности и Катедре за АВ медије Департмана драмских уметности Академије уметности у Новом Саду. Аутори филма су Милан Милојковић и Немања Совтић. Саговорници на ову тему су најистакнутији аутори ове музичке сцене који су је и креирали претходних деценија, као и они који данас, у новим околностима, испуњавају тај стваралачки простор.

Филм почиње подсећањем на прве ауторе који користе импровизацију у компоновању, као што је био Рудолф Бручи, који се у Бечу упознао са првим таласом послератне аванграде, а уз њега и Ерне Кираљ, мултиинструменталиста, композитор, мелограф и “пасионирани звучни експриментатор”. Како подсећају у филму, “уметничка оријентација Бручијевих и Кираљевих дела представљала је једно од упоришта новосадске сцене импровизоване музике, која је спојила европску музичку авангарду, радиофонију, звучни експеримент и фолклор војвођанских народа, што ће постати њено важно обележје”.

Након њих, стасале су нове генерације, које су настављале тим путем, док су неки нови утицаји учествовали у стварању другачије музике. Осамдесетих година, неки млади аутори су стварали свој музички израз, ослањајући се и на импровизовану музику. Тај период обележили су композитор и пијаниста Стеван Ковач Тикмајер и композитор и мултинструменталиста Борис Ковач, који у филму објашњавају тадашњу сцену, на којој није било много простора за нешто другачије музичке изразе, до појаве фестивала Дани yеза у Новом Саду, на којима се могла чути и оваква музика.

С распадом Југославије се распала и та музичка сцена, на којој се од тада само спорадично појављују нова имена и нове генерације. Али, ствари се мењају с настанком фестивала “Интерзон” деведесетих година, у чијем фокусу је била савремена музика и њени актуелни трендови и правци, „без жанровских одређења, тако да је све долазило у обзир, од чисте импровизације, до стриктно забележене музике”, како објашњава оснивач овог фестивала Борис Ковач.

Двехиљадитих су генерације расле у доба интернета и тако формирале своја интересовања и усмериле се у бављењу музиком данас. У филму Лав Ковач, перкусиониста (мултиинструменталиста) управо и помиње да је интернет учинио много доступнијим светска искуства на овом плану. Филм упознаје и са скорашњом праксом да се импровизована музика изучава и у оквиру изборног предмета на мастер студијама АУНС.

О својим почецима рада у овом филму говоре и: Сенћанин Силард Мезеи, композитор и виолиста, присутан на новосадској сцени, иако је ту повремено боравио, али је импровизовану музику увео и у позориште, будући да је много компоновао музику за представе; Зоран Пантелић, мултимедијални уметник и полиинструменталиста; Ђорђе Марковић, композитор и звучни експериментатор; Ненад Марковић, трубач и звучни експериментатор; Бранислав Аксин, тромбониста; Марина Џукљев, пијанисткиња; Владимир Рашковић, бас гитариста и тонски сниматељ; Владимир Ленхарт, тејп музичар и мултимедијални уметник; Иван Чкоњевић, мултиинструменталиста и звучни експериментатор; Филип Ђуровић, перкусиониста, мултиинструменталиста; Димитрије Јаковљевић, гитариста и продуцент; Лав Ковач, перкусиониста (мултиинструменталиста); Марко Чурчић, бас гитариста; Предраг Окиљевић, саксофониста; Дарко Јовановић, гитариста и сликар и Дуња Црњански, пијанисткиња.

Разговоре са њима је водила Ира Проданов, монтажер је Милан Милојковић, креативни консултант је Срђан Радаковић, камерман је Станислав Краљ, а за расвету је био задужен Михаило Кувељић. Снимање филма је подржао Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност.

Н. Пејчић

EUR/RSD 117.5738
Најновије вести