Неколико домаћих филмова у завршној фази постпродукције

Биоскопи ће бити затворени док живот не престане да личи на филм - један је од актуелних постови на друштвеним мрежама.
Iz filma „Heroji radničke klase” Foto: promo
Фото: Из филма „Хероји радничке класе” Фото: промо

Кинематографија је, уз позориште, током ових пандемијских месеци најугроженији сегмент културе. Уз низ одгођених или отказаних фестивала, без средстава за нове филмове и егзистенцијалне проблеме са којима се суочавају слободни уметници, последице ће се тек осетити. Коначној штети у овој области допринеће и затварање биоскопа уз потпуну неизвесност када ће се филмови поново наћи на великом платну. Филмски центар Србије објавио је списак нових домаћих дугометражних филмова који се налазе у фази постпродукције, али је сасвим неизвесно када ће се оних наћи и пред публиком.

Новосадски редитељ Милош Пушић снимио је нови дугометражни играни филм “Хероји радничке класе”, а њему су претходили ”Јесен у мојој улици” (2009) и Одумирање (2013). Уз редитеља Пушича аутори сценарија на новом филому су и Душан Спасојевић и Иван Кнежевић. У филму играју новосадски глумци Борис Исаковић, Јасна Ђуричић, Стефан Бероња, Предраг Момчиловић. Филм доноси причу о професору и групи илегалних грађевинских радника, који остављени без новца и основних права, покушавају да се супротставе својим шефовима свим преосталим средствима. Њихови шефови граде “Потемкиново село“ намеравајући да краду новац из развојног фонда. Како се ближи рок, улози расту. Оно што је некад био једноставан грађевински посао постаје борба за живот и смрт.

Други дугометражни играни филм редитељке Марине Радмилац “Александар” је такође у завршној фази. Први је био “Дреам Бабy Дреам“. Она је и ауторка сценарија са белгијским уметником Страјком Луцицким који игра и насловну улогу. У осталим улогама су Денис Лавант, Георге Илић, Душан Весић. У филмској причи Александар је исељеник који се враћа у Београд због реституције имовине и са намером да адаптира Шекспировог Ричарда III у оперу. Иако се осећа измештено из свог окружења, манијакално наставља да јури свој пројекат. Постепено освешћује злокобне манипулације свог психијатра, који га окружује његовим двојницима.

Редитељка и сценаристкиња Милица Томовић ради на свом првом дугометражном играном филму “Келти”. Њен претходни краткометражни филм “Транзиција” награђен је Златном плакетом за најбољи играни филм. на Београдском фестивалу документарног и краткометражног филма. У новом филму прати групу пођеднако смешних и откачених особа, припадника три различите генерације, који док се њихова земља распада учествују у костимираној прослави дечијег рођендана.

Редитељ Душан Милић снимио је филм “Мрак”, психолошки трилер са елементима хорора, који се фокусира на животе преосталих Срба на Косову данас и на праве животне приче иза медијске завесе. Милић је и сценариста ниовог филма, а до сада је режирао дугометражни играни филм “Јагода у супермаркету” (2003) као и три краткометражна и ТВ серије.

У завршној фази је и други дугометражни играни филм Стефана Арсенијевића који је на сценарију радио са Николасом Дукрејом и Бојаном Вулетићем. Улоге тумаче: Ибрахим Кома, Ненси Менсах-Офеи, Максим Калил, Рами Фарах, Небојша Дугалић, Славиша Чуровић, Страхиња Блажић, Радован Миљанић и Владимир Грбић. Страхиња, двадесетдвогодишњи мигрант из Гане, даје све од себе да се уклопи у живот у Србији. Вредно ради да добије азил, волонтира у Црвеном крсту, мучи се да преживи у кампу за избеглице. Међутим, његова највећа борба је да се помири са женом коју воли. Чак и ако то значи да ризикује да изгуби све што има.

Немања Ћеранић, редитељ из Инђије ради први дугометражни играни филм “Воља синовљева” по сценарију Страхиње Маџаревића у коме играју Радоје Чупић, Игор Бенчина, Жарко Лаушевић, Сергеј Трифуновић, Светозар Цветковић.”Воља синовљева” је циклус епских песама смештен у пост-апокалиптичну будућност. Њихов аутор је слепи старац Никола, који је сведочио низу трагичних догађаја који су узроковали нестанак малог племена: заједнице која није успела да опстане у свету смрти и хаоса... Ћеранић је дипломирао на катедри за монтажу Факултета драмских уметности, иза себе има два краткометражна играна филм и средњеметражни документарац “Саша Ђорђеви}́“ који је још у постпродукцији.

Поред ових филмова које је подржао Филмски центар Србије на списку су још четири остварења мањинске копродукције. У питању су филмови “Будимио искрени” словеначког редитеља Метода Певеца, “Друга шанса”, прво играно остварење македонске редитељке Марије Џиџеве у коме једну од главних улога игра Мирјана Карановић, литвански филм “Невидљиви” Игнаса Јонинаса, као и деби Бојана Зафировског, македонског редитеља и сценаристе “The Happiness Effect“.     

Н. Попов

 

 

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести