СЕРИЈА ГОТОВА, БИТКЕ НЕ ПРЕСТАЈУ Крвави медијски рат за Игру престола

Серија која је првобитно замишљена с идејом да превазиђе окоштале жанровске конвенције, комбинујући најбоље од британског приступа телевизијским серијама (убедљиви дијалози и глума, смислени заплети) и Америке (визуелност на нивоу блокбастера), уместо тога се на крају претворила у најгори стереотипни потрошни производ јефтине фантастике “мача и магије”.
d
Фото: Youtube Printscreen

Сложени заплети у којима сваки поступак изазива логичну последицу, врло брзо су замењени комичним обртима у стилу сапуница које су некомпетентни писци убацили да “изокрену очекивања публике”, појачавајући све више лажне драмске ефекте док се цела танка конструкција није спектакуларно урушила у финалној сезони.

Реакција фанова на дебакл финала омиљене серије била је бурна, па је драма са телевизијских екрана брзо прешла на нашу страну стварности. Петиција да се поново сними цела осма сезона тренутно има невероватних милион и по потписника и расте, а друштвене мреже су углавном преплављене критикама и подсмехом на рачун финала некада вољене епопеје. Претеране реакције су достигле кулминацију у среду када је над Сијетлом сат времена летео приватни авиончић са натписом:  Молим вас, поново снимите осму сезону “Игре престола”.

С обзиром на склоност америчке јавности да брзо и лако улеће у лов на вештице, није чудо да је све убрзо прерасло у прави крвави медијски рат. Заправо, ово што се сад дешава поводом финала једне серије у медијима може послужити као занимљива студија случаја за било ког социолога или маркетиншког стручњака. Нажалост, најружније од свега је што се седма уметност све теже разликује од застрашујуће корпорацијске политике вођене искључиво интересом профита великих играча. Толико много новца циркулише у индустрији забаве, да је  Холивуду у овом тренутку тешко критиковати било какво дело у које је уложена већа количина новца а да се против несрећног критичара не окрене читав тим анонимних маркетиншких стручњака који причу спинују тако да би минимализовали било какву штету од оних који мисле другачије. Дизни је први започео такву агресивну политику где су сви који су на било који начин указивали на мане у „Последњем џедају“ проглашавани лажним фановима, или још горе, расистима и шовинистима (јер им наводно сметају јунаци друге расе). Иста врста скупе маркетиншке контроле штете („damage control“) спроводи се и сад у медијима где се тезе лукаво замењују.

Када је престало добро писање, заједно са суспензијом неверице, нестало је и илузије стварности света, и Вестрос се пред нашим очима преобразио у дводимензионалну земљу од картона по којој трчкарају сенке ликова које смо можда некад давно познавали

Иако су све озбиљне критике усмерене на катастрофално лош сценарио, уместо тога прича се спинује у правцу „размажених фанова који су само хтели срећан крај”. Још циничнија верзија је оптужба да публика која се буни нема поштовања за туђ рад, иако су критике искључиво усмерене на ауторе серије Дена Вајса и Дејвида Бениофа, који су зарадили безбројне милионе радећи нешто за шта нису били превише талентовани, нити су имали превише интересовања. Цео циркус се подигао на виши ниво кад су у њега упетљани и глумци из серије. Серију су бранили само глумци који су у њој најбоље прошли - Софи Тарнер која глуми Сансу, или Ајзак Рајт који глуми Брена, имали су само оштре речи за критичаре, док је интернет преплављен дискретнијим реакцијама глумаца који су проналазили начине да изразе своје мишљење а да не прекрше уговор. Питер Динклиџ (Тирион) је врло очигледно саркастично у више наврата говорио како су писци ове сезоне “превазишли сами себе”. Другом приликом, коментаришући одлуку ликова да се сакрију у крипту у тренутку када долази вештац који људе подиже из мртвих, иронично је приметио да је Тирион паметан, али “очигледно не баш толико”. Емилија Кларк (Денерис) на једној премијери је викнула у микрофон: „Најбоља сезона икад!“ и праснула у смех заједно са још двоје глумаца. С друге стране, на питање какав је завршетак серије, Кит Харингтон (Џон Сноу) рекао је сасвим просто: „Разочаравајући“. Откако се сасвим повукао из серије, Мартин ју је готово упадљиво игнорисао, сликајући се у време премијере епизода са смешним шеширима, или коментаришући друге телевизијске пројекте на којима ради, тврдећи да нема времена да гледа “Игру престола”.

Фото: Youtube Printscreen

Као што то често бива, проблем који је изазвао дебакл био је комбинација сујете и претеране амбиције. Бениофу и Вајсу, који су аутори целе серије (и очигледно добри у адаптацији а лоши у писању), понуђено је да сниме још најмање две сезоне где би причу смислено довели до завршетка (што је подржао и Мартин) а што су они одбили журећи да започну наставак “Звезданих ратова” за који су у међувремену потписали уговор. Вајс и Бениоф су затим спринтом пожурили према ”Звезданим ратовима”, а “Игра престола” је све више пуцала по шавовима, на све комичније начине: морски градови у осмој сезони нашли су се одједном у пустињи, ратна тактика ликова који су наводно паметни је била толико лоша да је постала комична, људи су се телепортовали по мапи, војске су гинуле у једној епизоди да би се вратиле у другој, ликови су погрешно именовани, а у само шест епизода ове серије смештене у измаштани магијски свет појавиле су се чак две пластичне флашице воде и једна Старбакс кафа.


Сви смо ми помало Брен

Шта се добро у читавој овој причи? Чини се да се никад толико много људи из целог света није ујединило у добром зезању, правећи невероватно духовите фазоне на рачун катастрофално лоше написане последње сезоне.

Највише реакција је изазвао Брен који није урадио ништа сем што је целу сезону кратковидо чкиљио у камеру док је изговарао елиптичне реченице које не значе ништа, и на крају без икакве заслуге постао краљ. Један од фанова изнео је теорију довољно комичну да би готово могла да парира апсурдним заплетима последње сезоне “Игре престола”: Брен из будућности ушао је у Брена из прошлости да би га натерао да се попне на торањ, а затим је ушао у Џејмија да би самог себе гурнуо са куле, започињући сплетку да стигне до трона. Будући Брен је такође ушао и у Џејмија и Серсеи, иницирајући њихову инцестуозну везу не би ли покренуо читаву ствар. Ова саркастична теорија кулминира апсурдним закључком у стилу Ежена Јонеска да су у серији у ствари сви Брен. 

Један од коментатора додао је да се Брен понаша тако бизарно и апатично јер он заправо симболички представља гладаоца серије: незаинтересованог, смореног, и напрегнутог да разуме у шта то уопште гледа.


Најтужније је што ту кафу нико не би ни приметио да је “Игра престола” задржала добар сценарио какав је имала у прве четири сезоне док је још била заснована на Мартиновим књигама. Када је престало добро писање, заједно са суспензијом неверице, нестало је и илузије стварности света, и Вестрос се пред нашим очима преобразио у дводимензионалну земљу од картона по којој трчкарају сенке ликова које смо можда некад давно познавали.

Настасја Писарев


Мартин спрема другачији крај

Џорџ  Р. Р. Мартин у свом блогу пише како се крај књиге неће подударати с крајем ХБО-ове серије: “Немојте заборавити да ја радим у потпуно другачијој средини од Дејвида и Дена. Они су имали шест сати за финалну сезону, а ја очекујем да ће моје последње две књиге попунити и 3.000 страница.. Читаоци ће барем сазнати шта се десило с Џејн Пул, лејди Стонхарт, Пени и њеном свињом, Аријаном Мартел итд. ”

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести