Галерија Матице српске је затворила своје изложбене просторе у складу са препорукама Владе Србије и из галеријског простора се „сели“ у виртуелни. Осмишљен је нови садржај кроз акцију „ГМС с вама код куће“ у жељи да свим љубитељима уметности учини боравак код куће „културнијим”.
Током наредних недеља публика различитог узраста и интересовања имаће могућност да на овај начин ужива у различитим програмима. У оквиру пројекта „Одрастање уз уметност“, који је ГМС покренула у сарадњи са Музичком омладином Новог Сада и Београдском филхармонијом како би најмлађима у амбијенту галерије приближили класичну музкику, сада ће за родитеље и њихове бебе понудити музичке предлоге. Планирано је и да посетиоце позову да учествују у „уметничком изазову“, погледају видео вођење кроз актуелну изложбу и сталне поставке ове богате колекције српске уметности од 18. до 20. века, као и да са породицом одиграју занимљиве уметничке игре.
Из Галерије поручују својим посетиоцима да могу да их прате и на друштвеним мрежама јер ће се потрудити да причама о Галеријској колекцији понуде мали уметнички ужитак (www.facebook.com/galerijamaticesrpske/). Такође, подсећају да је целокупну сталну колекцију Галерије могуће погледати и путем виртуелне туре на српском и енгелском језику (www.galerijamaticesrpske.rs/virtuelna-poseta.html).
Од раније Галерија има рубрику „У фокусу“ како би и на тај начин представили уметничка дела која се чувају у колекцији Галерије Матице српске, а која нису изложена у сталној поставци. Посетиоци тако имају прилику да „завире“ у депо и одаберу уметничка дела која су њима значајна и о којима би желели да сазнају више кроз рубрику „У фокусу“. За март су понудили три женска портрета из различитих периода, симболично везујући се за месец у којем се обележава Међународни дан жена. Посетиоци на фејсбук страници Галерије су од три слике: Софија Јоановић-Бекеш Павела Ђурковића (1796), Девојчица са цветом Саве Петровића (1839) и Сликарева мајка Воје Трифуновића (1912) изабрали дело новосадског сликара Трифуновића. Кустоси Галерије су затим представили ово дело као и његовог аутора. По оснивању Музеја Матице српске 1933. управник Фрања Малин је војвођанским уметницима упутио писмо с молбом да новооснованом Музеју уступе по један свој рад за формирање галерије савремених југословенских сликара и вајара. Један од уметника који се одазвао позиву био је Воја Трифуновић (1888-1935). Подстакнут осећањем захвалности према Матици српској која га је стипендирала током школовања у Будимпешти на Академији класичног сликарства, даровао је њеном Музеју 1934. шест својих слика међу којима је и „Сликарева мајка“ из 1912. Трифуновић је тада уживао велику популарност као портретиста израдивши бројне портрете Новосађана, а у неколико наврата је портретисао и чланове краљевске породице Карађорђевић. Као посебан Трифуновићев квалитет критичари су истицали „то што у својим портретима концентрише сав унутрашњи живот портретисане особе”. Поред портрета радио је ентеријере, пејзаже и мртве природе.
Н. Попов
