Ако врата не би била отворена, веома брзо би била проваљена и ако у кући није било довољно места за војнике, људи би били избачени напоље. Зграда која је припадала српском званичнику, проваљена је и 20 или 25 Немаца је почело систематично да ломи ствари. Манија деструкције изгледа је обузела ове људе и почели су да уништавају све чега би се дочепали. Наредног јутра један од наших је питао немачког официра зашто је војницима дозвољено да се понашају тако како су се понашали. Он је љутито одговорио: ’Они су храбри људи који се боре за отаџбину, треба им дозволити да се добро проведу када дођу у непријатељски град’“.
Овако је улазак војника Другог немачког рајха у Ниш описао америчког лекара Даглас Мериведер Дојл у рукопису названом „Авантура на Балкану 1915“, који је сад први пут интегрално објављен на српском језику у издању Архива Војводине.
Даглас Долд је био тек свршени студент медицине Колумбија универзитета када се у лето 1915. упутио преко океана као део америчке експедиције за помоћ Србији, коју је покренуо Михајло Пупин. Током рада у пољској болници у Добруну (Босна) готово у потпуности је изгубио вид и био је упућен у Ниш на лечење. Ту га је затекла Бугарска објава рата Србији, након које су убрзо у град ушле најпре бугарске јединице а потом и Немци. Рукопис, чији се оригинал чува у Библиотеци Колумбија универзитета у Њујорку а копија је пронађена у Архиву Војводине, представља сведочанство о тим тешким окупационим данима које је Ниш доживео у новембру 1915...
При томе Долд није био само неми посматрач ових догађаја, већ и активни учесник, често се појављујући, заједно са својим америчким пријатељима, као посредник између незаштићених становника Ниша и окупационих власти. Крајем новембра 1915. године, због све већих здравствених проблема, Даглас Долд је напустио Србију и вратио се у САД.
У предговору књизи амерички амбасадор Кајл Рандолф Скот навео је да Долдов идеализам и саосећање рефлектују осећања која су грађани САД, те 1915 још увек неутралне у Великом рату, гајили према Србији и због којих су многи Американци одазвали Пупиновом позиву на помоћ његовој домовини. „Долдов рукопис описује блиске везе између српског и америчког народа, које су се развиле током Првог светског рата и наставиле да се продубљују наредних година и деценија”, навео је амбасадор Скот, док је директор Архива Војуводине др Небојша Кузмановић у поговору истакао наду да ће Долдова „Авантура на Балкану” бар мало помоћи бољем разумевању Срба и Американаца „које нам је у овом времену и те како потребно, како бисмо превазишли трагичне неспоразуме, па и непријатељство с којим смо завршили прошло столеће.
„Нека херојска мисија Дагласа Долда и његових другова из 1915. буде залог нашим бољим односима и везама”, порука је др Небојше Кузмановића.
„Досадашњим истраживањима нисмо утврдили када је рукопис настао”, наводи приређивач Долдове књиге „Авантура на Балкану 1915” виши архивиста Љиљана Дожић. „Даглас Долд наводи да му је у писању и присећању много помогао дневник његовог брата Елиота, који је он водио за време хуманитарног рада Колубија експедиције и који само сплетом околности није одузет приликом строгих прегледа немачких граничних власти током путовања браће од Ниша до Ротердама крајем новембра и почетком децембра 1915”. Из Ротердама су браћа Долд испловила 10. децембра 1915. да би у њујоршку луку упловили 13. дана касније. Тиме је балканска авантура Дагласа Долда завршена. Умро је у Шарлотсвилу 1931, у својој четрдесет првој години.
М. Стајић
