Последњих година ову престижну награду пратило је низ скандала, тако да 2018. она није ни додељена када су на површину избила сплеткарења и сукоби интереса унутар Академије што је подстакло неке чланове на оставке. Зато су прошле године додељене две награде пољској списатељици Олги Токарчук и аустријском писцу Петеру Хандкеу. Избор Хандкеа за нобеловог лауреата поново је дигао прашину и изазвао буру незадовољстава у свету због његове подршке политици Слободана Милошевића током деведесетих и негирања злочина у Босни.
Већ по традицији Шведска академија држи у тајности своје расправе о могућим добитницима и у данима који претходе саопштавању имена новог лауреата бројна су нагађања ко би из света литературе могао да добије ово престижно признање. Према пропозицијама имена оних који су били у најужем избору чува се у тајности наредних 5о година. Књижевни кругови су зато сваке године препуни нагађања која су више одраз властитих жеља него увид у склоности чланова Академије. У све се укључије и бизнис тако да своје место имају и светске кладионице које се утркују ко ће имати више успеха у овим проценама.
С обзиром на податак да од 116 добитника ове награде која се додељује од почетка прошлог века само 15 су биле жене, нагађања говоре да би Нобелово одличје могла поново да понесе и нека списатељица, после Олге Токарчук прошле године. Међу могућим кандидаткињама спомињу се Џамејка Кинкаид, са карипског острва Антигва, која сада предаје на Харварду, а чије је књиге код нас објављивала издавачка кућа „Агора“, као и Марис Конде са Гвадалупе, две године добитница алтернативног Нобела. На том списку је и руска списатељица Људмила Улицка, канадске ауторке Маргарет Атвуд, код нас најпознатија по роману „Слушкињина прича“ и Ен Карсон, као и америчка романсијерка Џојс Керол Оутс и британска Хилари Мантел. На том потенцијалном списку кандидата је и аутор који годинама слови за једног од фаворита, јапански писац Харуки Мураками, па шпански Хавијер Маријас, као и Петер Надаши из Мађарске. Спомињу се и француски аутор Мишел Уелбек, израелски писац Давид Гросман и јужнокорејски песник Ко Ун. На једној од кладионица нашло се и име америчког песника нашег порекла Чарлса Симића.
Шведска академија инсистира на томе да пол, националност и језик на коме пише кандидат за награду не утиче на одлуку, али је било примедби да није књижевна вредност дела увек једини критеријум. Приликом избора некада су то били аутори из помало запостављених земаља који пишу на неком од мањих језика, али и писци читани и превођени широм света. У сваком случају ова награда у стању је да потврди вредност неког дела, али и скрене пажњу на мање познато име.
Н. Попов
