Упућујући поздравне речи, Драган Станић, председник Матице српске, подсетио је да је Макин рођењем Рус, с извесним уделом француског порекла, али да је осетио снажан изазов другачијег и другог у културолошком, па и књижевно – поетичком смислу.
- Постајући становник Француске и француски књижевник, Андреј Макин није желео да престане да буде Рус, и да не искаже наклоност према земљи из које је потекао – напоменуо је Станић, истичући његову двоструку националну припадност, и изражавајући му најдубље поштовање за његову толеранцију и похвалу његовој умној равнотежи. – Поштовани г. Макин, добродошли у Матицу српску, у Нови Сад, Војводину, Србију. Српска култура веома добро разуме ваше дело и општа начела на којима ваш поглед на свет почива.
Одговарајући на ове речи гостопримства, Макин је рекао да се овде заиста не осећа као да је потпуно у иностранству.
- Као што и сами добро знате, постоји велика културолошка сличност између Русије и Србије, али такође и између Србије и Француске, тако да осећам једну дуплу блискост – рекао је Макин.
Разговор о његовом роману „Стари календар једне љубави“ са Макином је, на францсуком језику, водио Велимир Младеновић, подсећајући, узгред, да главни лик Валдас проводи неко време у Србији.
- Наслов књиге је, у ствари, веома буквалан, он обележава тренутак када је Русија 1918. прешла са старог Јулијанског на нови Грегоријански календар. Као што знате, Русија је мерила време по старом Јулијанском календару, и Лењин је желео да Русију уведе у цивилизовани свет, зато што су Руси по њему тада били варвари, и да је придружи том европском, који је сада светски календар.
Међутим, у главама Руса остали су ипак неки трагови тог времена, и у Русији је такође врло често славе две Нове године, што и није тако лоше – објаснио је Макин, говорећи о наслову свог романа, о којем се говорило у Матици српској.
Н.П-ј.
