ЛЕТОПИС МАТИЦЕ СРПСКЕ  Рецепција дела Милорада Павића

Темат новог; октобарског броја Летописа Матице српске посвећен је рецепцији кљњижевног дела Милорада Павића у свету. Пер Јакобсен пише о присуству Павићеве прозе у Скандинавији уз податак да је “Хазарски речник” преведен на шведски, дански и норвешки, а шведско издање добиле су и његове књиге “Заувек и дан више”, “Унутрашња страна ветра или Роман о Хери и Леандру”.
MiloradPavic
Фото: Дневник/ Бранислав Лучић

 У поређењу са англосаксонским, као и руским језичким подручјем Јакобсен сматра да се у скандинавским земљама може говорити о епизодном карактеру пријема Павићевог дела.

Вредан додатак овог рада чини и списак дела српске и хрватске књижевности која су преведена на дански, шведски и норвешки од 1960 до 2007. Иван Цветановић пише о пријему Павићевог дела у САД посебно “Хазарског речника” коме је и сам посветио књигу објављену у Америци. Овај роман је иначе преведен на 38 језика у више од стотину издања, а Павић је први српски писац чији су се електронски наслови нашли у библиотеци Киндле на сајту Amazon.com.

О рецепцији Павићевог књижевног опуса у Словенији пише Владимир Осолник наводећи да је десет књига овог писца преведено на словеначки и да су годинама биле међу најчитанијим. Својим научним и књижевним опусом Павић, по речима Осолника фигурира у Словенији као незаобилазан књижевноуметнички феномен, а “Хазарски речник” преточен је и у позоришни спектакл у Љубљани у режији Томажа Пандура.

Овај број Летописа МС доноси есеј Дајане Милованов о хришћанском наслеђу у поезији Силвије Плат кроз библијске женске јунакиње. По речима ауторке, ове јунакиње су у поетици америчке песникиње у тесној вези са сликама Холокауста уи страдања у Другом светском рату. Пољска списатељица Олга Токарчук бави се питањем постоји ли средњоевропски роман с обзиром да је Средњој Европи непознат заједнички религијски, етнички, културни и језички идентитет. Њено искуство Средње Европе је пре свега читалачко и како пише не сумња у то да се управо у књижевности вома добро може препознати карактеристичан конгломерат својстава те територије моји се нигде другде не јавља у таквој поставци и с таквим интензитетом. Ако постоји средњоевропски роман онда је то, по мишљењу Токарчукове, једно од његових фундаменталних дела “Заслепљеност” Елијаса Канетија.

Познати руски писац Захар Прилепин, који је написао 17 књига, приредио 12 зборника и антологија, играо у пет филмова и снимио шест музичких албума представљен је кроз интервју са Сањом Милић. Прозу у овом броју Летописа објављују Предраг Марковић и Клодија Ранкин, а поезију Гојко Божовић и Биљана Т. Петровић, а последње странице посвећене с приказима нових књига.   

Н. Попов

EUR/RSD 117.5780
Најновије вести