– Друштво новосадских књижевника до сада је користило потпуно неусловну малу канцеларију у сутерену Аполо центра и довијали смо се како смо знали и умели. Отварањем Клуба ДНК стекли су се услови да радимо у пуном капацитету, не само у контексту издавачке делатности - јер она, срећом, и није трпела – већ пре свега када је у питању приређивање књижевних програма – каже Шапоња за „Дневник”.
Када се говори о тој издавачкој делатности ДНК, она је заиста респектабилна, будући да је сваке године под окриљем ДНК објављено по неколико књига.
– Идеја ДНК је од почетка била да радимо антологијске изборе који нам објективно фале. Дакле, да направимо пресек савремене књижевне сцене Новог Сада, и резултат тог ангажмана су до сада публиковани алманаси поезије, прозе, драме и есеја. До јесени ће изаћи и нови Алманах поезије за 2023. Фокус у тим годишњацима јесте стављен на чланове ДНК, али су то у великој мери и заиста антологијски избори, будући да имамо ту срећу да су, ако се имају у виду квалитет и присутност на јавној сцени, као и књижевне награде, наши чланови пре свега добри писци чије стваралаштво осликава ово време. Истовремено, алманасима отварамо простор да нас и други упознају, па ће тако за који дан из штампе изаћи Алманах прозе на енглеском језику, а до краја године треба да се појави и Алманах поезије на енглеским језиком. Дакле, покушавамо да комуницирамо и са другим културама, што нам је идеја била још када се пре пет година појавила књига Нова прича Новог Сада на српском а прошле године и на енглеском.
Други ниво те комуникације остварује се кроз едицију „Нови духовни мостови”?
– Друштво новосадских књижевника је вишејезично удружење, јер наши чланови, осим на српском, пишу и на мађарском, словачком, русинском, румунском... И ми развијамо односе и са писцима матичних култура тих језика, али и других. Тако да смо до сада објавили издања, те Нове духовне мостове, са Темишваром, Будимпештом и Братиславом. А будући да донекле пратимо и релације самог Новог Сада са другим срединама, објавили смо Нови духовни мост са Нижњим Новгородом, док су у припреми још две књиге: једна се бави нашим књижевним везама са Баријем, италијанским градом у којем уназад неколико векова постоје трагови Срба који су тамо живели, а друга се односи на Скопље, чиме отварамо старе-нове културолошке приче, с обзиром на то да са Северном Македонијом имамо доста заједничког интелектуалног наслеђа, живели смо у истој држави, а с друге стране, актуелна тамошња књижевна продукција је на изненађујуће високом нивоу, тако да је свакако добро да се међусобно читамо. Планирамо да у наредним годинама покријемо и друге републике из бивше нам заједничке државе, да преиспитамо шта је то ново код њих, а ми ћемо наравно понудити оно што ми јесмо. Ниједно наше удружење писаца, а она постоје још тамо од краја деветнаестог века, изузев у једном кратком периоду када је УКС издавао часопис „Релатионс”, није се пуно ангажовало у смислу комуникације са светом. А баш то нам треба. Зато су и ове наше књиге „опремљене” и с битним информацијама о заступљеним ауторима.
Није се, међутим, ДНК фокусирао само на савремене ауторе, већ је и кроз поједина издања подсећало на ауторе који су обележили књижевну историју града.
– Бавећи се вредновањем савремене књижевност, ДНК наравно да има свест о томе да не почиње све од нас, већ да Нови Сад има више него озбиљну књижевну традицију. Уосталом, наш град је имао прву књижару у Срба. И о тој баштини ваља бринути и учинити је још видљивијом. У том циљу смо, рецимо, објавили и антологију „Песници Новог Сада”, јединствену поетску панораму у којој је заступљено више од стотину песника који су рођени у нашем граду, у њему се школовали, овде радили и стварали или је Нови Сад био њихово последње уточиште. Такође, већ пет година траје и занимљиво историјско путовање, у оквиру којег проф. др Сава Дамјанов и његови сарадници покушавају да реконструишу књижевну мапу Новог Сада, ко је све и где стварао у овом граду, како смо постали Српска Атина... Завршен је 18. век, при крају је 19. век и имаћемо на крају и књигу у којој ће све бити обједињено. А прича је то која је много шира од Змаја и Лазе Костића. Реч је о друштвено-културном контексту који је постојао на овом простору и који и даље постоји, јер када поредите Нови Сад са другим градовима и у Србији и у бившој Југославији, видите да је увек био, а и данас је, својеврстан књижевни феномен.
Какво је интересовање младих писаца за чланство у ДНК?
– О томе да препознамо писце са будућношћу веома водимо рачуна. Део Друштва постало је неколико младих песника и прозаиста, а рецимо, сада смо на Скупштини ДНК примили у члаљнство и Мину Петрић, која већ има две Стеријине награде за драматизацију, за представе СНП-а „Код вечите славине” и „Што на поду спаваш”. Ту су и Тијана Грумић, Филип Грујић... Желели смо да више обратимо пожњу и на наше драмске писце, јер то су аутори која доста значе у српском театру, а с друге стране, драмски текстови се, поготово код нас, изузев у тематској периодци, ретко објављују. И ту смо неправду бар делимично желели да исправимо кроз Алманах драме ДНК. Мислим да смо у томе и успели, ако је судити по рецепцији те књиге, која је стигла у сва позоришта у Србији и нека у региону, а имала је и неколико веома занимљивих промоција.
Ускоро ће ДНК бити део смотре писане речи у Херцег Новом, која се одржава од 21. до 28. јула...
– Пре неколико месеци били смо гости Међународног подгоричког сајма књига, а ускоро ћемо на херцегновском Тргу од књиге такође приредити велико песничко вече, где ће неколико поета, чланова ДНК, говорити своје стихове. У плану су још неке дестинације у региону, а лане смо слично представљање имали у Будимпешти. У Новом Саду преко лета пак сарађујемо са Континентом Рибарац, где се практично од оснивања ДНК реализује програм „Перперум Мобиле”, како га је назвао покојни песник Стеван Тонтић, а то су у ствари наше књижевне промоције. Организовали смо програме и у Матици српској, Дигиталном омладинском центру Градске библиотеке... посуђивали идентитет другима, а сада, када коначно имамо своје простор, можемо почети и да градимо његов идентитет. Надам се да ће тај Клуб у Михајла Пупуна 9 бити наша адреса за дуго, дуго година, и да ћемо сад ту моћи да формирамо жижну тачку окупљања писаца, новосадских наравно, али ћемо ту моћи да примимо и наше пријатеље из других земаља. Под окриљем Друштва живи и онлајн књижевни часопис „Међутим, ДНК” који у фокусу има књижевну критику и вести из света литературе. При томе је реч о оригиналним текстовима, који се нигде другде не могу прочитати. А имамо и Јутјуб канал ДНК, где наши аутори читају своје одабране радове. Већ имамо десетак трејлера, а ускоро ће их бити још толико. И све то у циљу ширег пропагирања квалитетне књижевности.
М. Стајић
