Темељ овог стручног часописа од националног значаја, који излази под окриљем Покрајинског завода за заштиту споменика културе, чине рубрике из сад већ традиционалне палете дисциплина, од археологије, архитектуре, историје и историје уметности, конзервације и рестаурације, до мултидисциплинарне заштите културних добара.
У том светлу уредник Грађе, др Богдан Јанушевић, издвојио је студије о утицају климатских промена на археолошко наслеђе Тијане Станковић Пештерац, архитектури туристичких објеката на Фрушкој гори, из пера Небојше Антешевића и Илије Грубића, капијама Петроварадинске тврђаве Ненада Шегуљева, те зидном сликарству у капели породице Бајерлајн у Житишту, рад Николе Пиперског. Срђан Сегић и Гордана Б. Мауна писали су о принципима заштите од инсеката културно-историјских споменика од дрвета, а Уна Галечић о ппроблемима конзервације флоуресцентних боја које се користе у делима модерне уметности. „Велика је ствар што имамо све више младих аутора, а како Грађа није полигон вежбу, то сведочи о њиховој компетентности”, рекао је проф. др Владимир Баровић, члан редакцијског одбора, уз напомену да Грађа, будући да окупља врхунске ауторе и рецензенте, завређује да се у рангирању научних часописа попне за степеницу више, односно да понесе ознаку М51 - врхунски часопис од националног значаја.
На Сајму књига је јуче било речи и о Летопису Матице српске, најстаријем књижевном часопису дугог континуираног трајања, који ове године обележава два века постојања. О часопису који је утемељио Георгије Магарашевић говорила је чланица уредништва Јелена Марићевић Балаћ. Под окриљем новосадске смотре писане речи представљена је такође и укупна издавачка делатност Културног центра Војводине „Милош Црњански”. У изложбеном простору Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама о часопису „Нова мисао” и „Интеркултуралност”, те новим издањима попут „Књижевноисторијских и есејистичких дела Милорада Павића”, и едицијама „Милици у походе” и „Нова мисао”, говорили су директор Културног центра Војводине „Милош Црњански” мр Ненад Шапоња, уредници др Биљана Мицков и Мирко Себић, те сарадница др Зденка Валент Белић. „Иако нама издаваштво није примарна делатност, Културни центар Војводине ‘Милош Црњански’ дефинише се као стожерни издавач и имамо обавезу да објављујемо најбоље и најфундаменталније ствари”, истакао је Шапоња.
М. С.
