Како је дошло до Ваше сарадње с ансамблом „LGT Young Soloists“ и како његово функционисање изгледа „изнутра“, из Ваше перспективе?
Моја сарадња с ансамблом „LGT Young Soloists“ почела је фебруара 2016. године. Тада сам положио аудицију и после једне пробне турнеје постао стални члан оркестра. Свакако невероватно искуство: оркестар, организација, сјајне колеге, много турнеја и од мог првог пројекта, турнеје по Блиском истоку, све је фантастично. Стекао сам пуно пријатеља с којима се срећем и свирам на другим фестивалима. Иако су сви јако млади, све је на врло високом професионалном нивоу, а живот по хотелима и аеродромима је постао саставни део каријере. Једна турнеја, која се састоји од пуно концерта на три континента, нешто је нормално за све чланове. Наравно, све то је доста напорно, али и сјајно. Упознавање са културом и публиком из целог света је дивно искуство.
На Номусу ћете такође наступити и са „NS Chamber Enseble“, саставом који је окупљен посебно за ову, фестивалску прилику. Који су изазови у раду с ансамблом који се окупља на тај начин и нема вишемесечни континуитет у раду?
Све функционише јако слично као „LGT Young Soloists“, када су чланови ансамбла на јако високом нивоу. Неколико веома ефикасних проба је довољно да концерт буде одличан. На првој проби је већ све звучало јако добро, људи се добро познају и зато припреме теку веома лако. Сарађивао сам раније са скоро свим члановима ансамбла на другим фестивалима и пројектима.
Школовали сте се у Ћуприји, Београду и Новом Саду, а потом се упустили у реализовање међународне каријере. Да ли сте приметили неке недостатке у овдашњем музичком школовању у поређењу са европским, на које бисте утицали да можете?
Школа за музичке таленте у Ћуприји ми је свакако много помогла и утицала на развој каријере. Рад с мојим професором контрабаса Александром Благојевићем и свим осталим професорима је незаборавно искуство. Услови које школа нуди ученицима су стварно невероватни. Студије на Академији уметности у Новом Саду у класи професора Ивице Марушевића теку врло слично, знање, искуство, колегијалан однос који имамо и разумевање је нешто на чему сам много захвалан. Највећи недостатак свих академија у нашој држави је простор. Музичкој академији је потребан огроман комплекс зграда, пуно соба за вежбање, концертна дворана, студио за снимање. Имао сам прилике да будем гост неколико академија у свету где највише три студента деле једну собу за вежбање, што значи зграда с преко 100 соба само за то. Србија има пуно талената и права је штета да због техничких проблема многи не постигну оно што желе. Инструменти су такође проблем, али то се некако решава.
Какве су Ваше идеје о идеалној каријери – када су у питању музичари са којима бисте посебно волели да радите и репертоар којем бисте волели да се посветите?
Знак да имате идеалну каријеру је када сте искрено срећни оним што радите свакога дана. Камерна и оркестарска музика је област која ми, уз солистичке наступе, највише прија. Неко моје тренутно виђење идеалне каријере је место соло контрабасисте у неком сјајном оркестру који је смештен на мору. Као солиста оркестра радите сваки други или трећи концерт па тако имате времена за породицу, пријатеље и све што волите да радите у слободно време.
Марија Маглов
