Оригинална Црвенокоса богиња у Народном музеју

Ремек-дело од печене глине старо око 7.500 година, статуета наге жене бујних облина и дуге косе, која је откривена 1989. током археолошких ископавања на локалитету Доња Брањевина код Оџака и врло брзо диљем света постала позната као Црвенокоса богиња, од постала је део поставке Народног музеја у Београду.
e
Фото: TANJUG/ SAVA RADOVANOVIC/ bk

До сада су, наиме, излагане само реплике ове изузетно вредне керамичке фигурине, док је оригинал чуван у сефу банке У Оџацима, све док га сада тамошња библиотека "Бранко Радичевић", у чијем саставу је и Археолошка збирка из Доње Брањевине, није поверила на дугорочну позајмицу националном музеју.

Црвенокоса богиња ће чинити сталну поставку Народног музеја у наредних пет година, а онда ћемо размотрити опцију о продужењу сарадње са библиотеком у Оџацима”, појаснила је Бојана Борић Брешковић, директорка Народног музеја, док је председник Управног одбора Дарко Танасковић оценио да је од поновног отварања сталне поставке националног музеја овај догађај – „најмузејскији":"Долазак Црвенокосе богиње у Народни музеј симболизује везу између прошлости и садашњости, са погледом у будућност. Деца која долазе у Народни музеј у овом моменту представљају најмлађе потомке Црвенокосе богиње, коју ће од данас видети хиљаде људи, који је сигурно не би видели у Оџацима".

И председница општине Оџаци Латинка Васиљковић изразила је задовољство што ће Црвенокоса богиња убудуће доступна широј јавности. "Црвенокоса богиња је заштитни знак наше општине и неизмерно смо захвални људима из Народног музеја што су уметнички предмет којем су се људи у прошлости молили за добробит заједнице, уврстили у своју сталну поставку. Црвенокоса богиња је била симбол бољих приноса, здраве деце у нашем месту и ред је да је упозна велики број људи", казала је Латинка Васиљковић.

Експресивну, нагу женску фигуру са рукама положеним на доњи стомак, несвакидашњих димензија за доба раног неолита– висока је готово 40 центиметара - и са две визуелно упечатљиве зоне: пластично (пре)наглашене глутеје и пажљиво очешљане фризуре, која спреда уоквирује лице и спушта се равно низ леђа, пре равно три деценије пронашао је наставник Сергеј Кармански, који је у оџачкој школи водио археолошку секцију. Након што је праисторијско налазиште Доња Брањевина откривено случајно у рано лето 1965, у јеку великих дунавских поплава, Кармански је организовао прва ископавања, која су, с мањим прекидима, трајала све до 1996, а њихов резултат је велика збирка неолитских предмета, која се данас чува у Археолошкој збирци Оџаци. Како је „Дневнику” потврђено, најзначајнији део те збирке биће изложен у Народном музеју на пролеће 2020, поводом 55 година од почетка истраживања на Доњој Брањевини, а прва звезда те поставке биће, наравно – Црвенокоса богиња.

М. Стајић

 

Пројекат „Споменичко наслеђе данас” ДВП Продукција реализује уз подршку Покрајинског секретаријата за културу, информисање и односе с верским заједницама

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести