Ово ремек дело старо више од 7.500 година, које је до сада чувано у сефу банке у Оџацима и заправо никада није званично излагано - ако се не рачунају неке локалне манифестације - оџачка библиотека “Бранко Радичевић”, у чијем саставу је и археолошка збирка из Доње Брањевине, повериће на дугорочну позајмицу националном музеју.
Како наводи археолог др Предраг Медовић, статуета потиче из млађег каменог доба, тачније из његове ране фазе за коју је карактеристична такозвана старчевачка група – дакле из времена је првих земљорадника и сточара који су у мањим групама насељавали ову нашу равницу. По Медовићевој оцени, духовни живот тих прастановника Војводине није баш сасвим јасан, али статуете од печене глине, каква је „Црвенокосе богиње”, указују без двоумљења на то да се највише пажње посвећивало култу плодности.
„Поуздано знамо да је у праисторији просечан живот трајао 25-30 година. На то је утицао велики проценат смртности деце. Отуда, вероватно, долази и моделовање статуете жене са врло наглашеним грудима и куковима”, појаснио је Медовић у књизи „Праисторија на тлу Војводине”. Иначе, у односу на сличне фигурине из раног неолита Балкана, „Црвенокоса богиња” се издваја по несвакидашњим димензијама - висока је готово 40 центиметара, а поетични назив добила је пре свега због ликовне представе жене дугачке косе, обојене у црвено, при томе пажљиво очешљане фризуре, која спреда уоквирује лице и спушта се равно низ леђа.
Пре три деценије „Црвенокоса богиња” је пронађена у централном делу неолитског насеља на Доњој Брањевини, а за ово спектакуларно откриће најзаслужнији је Сергеј Кармански, наставник техничког у оџачкој школи, који је у њој водио археолошку секцију. Наиме, како за „Дневник” појашњава Ненад Јончић из Археолошке збирке Оџаци, праисторијско налазиште Доња Брањевина откривено је случајно у рано лето 1965, у јеку великих дунавских поплава. Хитне акције изградње новог одбрамбеног насипа на овом месту, уз опсежно копање земље, изнеле су на светлост дана и значајну количину глиненог посуђа и бројних предмета од кости и камена.
Кармански је учествовао у овој акцији и сведочио првим открићима. Исте године он организује и прва ископавања, која су, с мањим прекидима, трајала више од 30 година - последња кампања изведена је 1996. године. Тако је прикупљана велика збирка неолитских предмета, која се данас чува у Археолошкој збирци Оџаци. Иако су током година истраживања и тумачења Доње Брањевине била предмет контраверзи, па и критика дела стручне јавности, данас је извесно да је овај локалитет изузетно важан и драгоцен за боље разумевање настанка, раног развоја и ширења неолитског начина живота на широком простору средњег Подунавља.
Сергеј Кармански је резултате своји истраживања бележио у свескама под називом „Доња Брањевина” и према тим његовим записима, „Црвенокоса богиња” је откривена у сонди величине 6х6 метара. Статуета је пронађена поломљена, при чему су поједини делови били иситњени и у веома лошем стању. Налазе у овој сонди употпуњавали су фрагментована купа на високој нози, рог домаћег говечета и олтар необичног овалног облика, с тим да није било могуће утврдити њихов међусобни однос. Ипак, Кармански је претпоставио да се могло радити о делу мањег светилишта.
У сваком случају, уметничке симболичке представе типа доњобрањевачке фигурине појављају се у доба неолита на широком простору од Блиског Истока до Подунавља, али су по правилу знатно мањих димензија и мање упечатљиве. И не само то: „Црвенокоса богиња” се истиче и по необичном утиску који на посматрача оставља фигурина када се погледа отпозади – сасвим је јасна контура фалуса, што није случајност, већ очита намера уметника да у једној фигуралној представи прикаже истовремено и женски и мушки принцип плодности и обнављања.
Свечана примопредаја и потписивање споразума о дугорочној позајмици „Црвенокосе богиње” Народном музеју биће уприличена сутра у 12 часова, а заинтересовани посетиоци ће моћи да виде ову легендарну статуету посебно изложену у Атријуму националног музеја до 6. децембра. Након тога ће “Богиња” добити и место у сталној поставци Народног музеја, а како је „Дневнику” потврђено, у првој половини следеће године биће приређена и велика поставка налаза са Доње Брањевине, поводом 55 година од почетка истраживања на овом археолошком локалитету. Подразумева се да ће звезда те поставке бити – „Црвенокоса богиња”.
М. Стајић
Пројекат „Споменичко наслеђе данас” ДВП Продукција реализује уз подршку Покрајинског секретаријата за културу, информисање и односе с верским заједницама
