Организатори промоције су издавачка кућа „Тиски цвет“ из Новог Сада, као издавач, и зрењанинска компанија „УМ – Инг“, у којој је ова књига први пут представљена зрењанинској јавности приликом недавно одржане традиционалне ликовне колоније. Књигу је приредио Сима С. Матић, који ће бити један од излагача на промоцији у Зрењанину.
– Јован Поповић веома је занимљива личност. Рођен је у Ади, а цео век провео је у Зрењанину. Био је очни лекар и хуманиста, а иако се само аматерски бавио музиком, оставио је дубок траг и у тој сфери, као значајан композитор. Умро је 1973. у Зрењанину, где је и сахрањен – у пар речи власник компаније „УМ – Инг“ Борислав Умићевић најављује промоцију књиге о једном великану овог дела Баната, који заслужује више пажње јавности.
По завршетку Гимназије у Новом Саду, доктор Јова је уписао студије медицине. Још док је био ученик новосадске гимназије опчињен је био музиком свога професора Исидора Бајића. Не знамо да ли се Јова Поповић до доласка у новосадску гимназију бавио музиком, то само можемо претпоставити, јер је био син добростојећег трговца, па је, вероватно, учио да музицира на клавиру. Али, велики импулс да се огледа и као музички стваралац вероватно му је удахнуо Исидор Бајић.
Књига која ће бити представљена у Зрењанину, иначе, саткана је од приповедања и прилога више аутора, поред осталих и знаменитог зрењанинског хроничара, пензионисаног учитеља Дејана Бошњака, који је и најзаслужнији за оживљавање успомене на др Јована Поповића, о којем ни боље упућени Ађани, а ни Зрењанинци нису знали много. Бошњак је подсетио на чињеницу да је песму, која је постала и наслов књиге, компоновао доктор Поповић, на стихове Алексе Шантића, и да то није народна песма. А ту песму, коју су певале многе певачке звезде, Бошњак оцењује као најлепшу српску песму 20. века.
- Доктор Јова Поповић је компоновао 60 песама које су штампане тридесетих година прошлог века у едицији “Књига за народ” новосадског издавача Огњеновића, под насловом “Српске песме за гласовир и певање”. Колико је, међутим, песма коју знамо по њеним првим стиховима “Ко т’ покида са грла ђердане”, за овај век постојања била, а и данас је популарна, може се видети из бројних генерација истакнутих певача наше народне музике који су је имали на свом репертоару. Ево само неких нај-
познатијих: Радмила Димић, Анђелија Милић, Нада Мамула, Душица Билкић, Мира Васиљевић, Мерима Његомир, Данка Стојисављевић, Милена Лазаревић, Мирјана Божиновић, Ханка Палдум... – казује Бошњак.
Велики је и број музичара солиста на разним инструментима, као и број оркестара, који су у различитим аранжманима изводили ову песму. Други програм Телевизије Нови Сад је 1998. имао емисију под насловом “Бирамо најлепшу српску песму 20. века”. Ова песма, не само да је била уврштена у тај избор, већ се увек налазила на врху листе. Некада веома популарна певачица народних песама, Радмила Димић, која је песму годинама певала, мислила је да је мелодију Шантићевим стиховима удахнуо народ, али је била изненађена када је сазнала да је композитор лекар Јова Поповић. То је и признала у разговору са новинарем некадашњег часописа “Интервју”.
О доктору Поповићу и његовом делу пишу и други - професорка Слободанка Латиновић о њему као узорном очном лекару, а др Добривоје Пауновић исписује цртице о офтамолошкој пракси др Јове Поповића. Већи број текстова посвећен је његовом музичком стваралаштву, а можда најбоље насловљен текст у књизи је „Јован Поповић, доктор медицине у српској музици“, аутора Дејана Томића. На крају, побројане су песме којима је печат утиснуо др Јован Поповић а многи ће се изненадити да су међу њима „Мој дилбере“, „Тера Ленка“, „Лептирићи мали“… Све то обећава једну веома занимљиву промоцију, и прилику за све Зрењанинце да сазнају нешто ново о негдашњем суграђанину, почившем на Томашевачком гробљу.
Жељко Балабан
