Херманова верзија „ружног, прљавог и злог”

Настављајући да радује овдашње стрипољупце, “Чаробна књига” је објавила трећи том вестерн серијала „Команча“ који је Херман Хупен (1938), као млади цртач, радио по сценарију искусног Мишела Регнијеа познатог као Грег (1931-1999).
d
Фото: Промо

„Команча“ је добро позната на овдашњим просторима из мноштва издања, од „Цака“, „Дениса“, „Бисер стрипа“, „Супер стрипа“, „Политикиног забавника“ до „Стрипотеке“ и „Маркетпринтових“ црно-белих албума. 

Објављивање интегралног серијала, у тврдом повезу и пуном колору, прилика је да се стари и нови читаоци увере у ваљаност овог антологијског стрипа коме протек времена (пола века!) није умањио ни свежину ни атрактивност.

Грег је био врло активан учесник стрип живота у послератној Француској који је осим писања сценарија те подучавања нових стрип снага једно време био и уредник “Тинтина”, тада кључног магазине франкобелгијске стрип сцене. Трагајући за атрактивним новитетима Грег је решио да у магазин уврсти нови вестерн серијал јер је опште интересовање за вестерн порасло

захваљући популарности „шпагети вестерна“; то је била безмало јеретичка идеја јер су сценом (поред карикатурално-комичног „Таличног Тома“) већ владала два серијала која су поставила високе стандарде у овом жанру - Жижеов „Џери Спринг“ и „Блубери“ Жироа и Шарлијеа (кога су многи сматрали да је финални вестерн). За овај подухват Грег је ангажовао младог Хермана са којим је већ сарађивао на причама о авантуристи Бернарду Принсу. 

Грегова наклоност према простодушним и приземним ликовима чини да је „Команча” ближа америчком „антивестерну“ (супротном традицији улицканих холивудских вестерна) односно духу „шпагети вестерна”

Децембра 1969. у „Тинтину“ штампана је премијерна прича која, на осам страна, представља каубоја-луталицу Реда Даста и Команчу, младу власницу ранча „Три шестице“ у близини градића Гринстон Фолс, Вајоминг. Даст ће Команчи понудити своје услуге, од тешког рада до брзог потезања револвера, а можда и своје срце. Надаље се у серијалу нижу епски догађаји кроћења природе, борбе са Индијанцима и локалним бандитима; цивилизација полако пристиже у дивљину, ранч напредује… Команча не охрабрује Даста да јој се приближи док је, истовремено, одушевљена галантном, намирисаном господом са манирима из великих градова. Испоставља се да је млада ранчерка константно кључна фигура Дастовог света па зато и не чуди што серијал носи њено а не Дастово име иако је он “активни” херој. Како време одмиче Дастово незадовољство сопственим животом расте и он, у “Ђавољем Прсту”, седмој епизоди серијала из 1977. која отвара трећи том интеграла, док траје предизборни скуп будућег гувернера кога прати Команча у свечаној тоалети, подноси оставку на место заменика шерифа и одлази да потражи место које цивилизација још није запрљала. Пут га води у Монтану и сусрета са бившим револверашем а сада сиромашним фармером и похлепним богаташем који милом или силом отима земљу. Даст ће се, наравно, придружити отпору угњетених а онда се придружити поправци и даљој изградњи ранча. Од ове работе отргнуће га посета бизарне дружине састављене од шесторице бивших шерифа намерних да се обрачунају са разулареном бандом породице Руманових; Даст одбија да се им придружи док не сазна да је у опкољеном градићу заробљена и Команча! Тако започиње епизода “Шерифи” из 1980. која прати пожртвовану акцију спасавања и Дастовог повратка на “Три шестице” који ће, заједно са околним ранчевима, убрзо постати жртва превејаног лопова који користи забуну изазвану доласком још једне новине – агента осигуравајућег друштва. Епизода симболичног наслова “И Ђаво је скакао од среће” из 1981. у основи је криминалистичка прича са сумњивим и неправедно оптуженим градским преварантом и неупадљивим кривцем у сенци с којим ће рачуни, ипак, бити намирени у (нецивилизованом али ефикасном) вестерн стилу.

Грег је Реда Даста накратко извео из окружења пристигле цивилизације у брутална пионирска времена да би га одатле, опет, вратио у познати миље љубавне фрустрације и међу нове генерације уштогљених превараната и лопова који злоупотребљавају добробити напретка. Судар митолошког доживљаја пионирског доба и надолазећи времена која су мање сирова и груба али нису ни мало праведнија према обичним људима који тешко зарађују за живот, у залеђини је прича из ове књиге. Наравно, добростојећи фармер и провинцијалци неће моћи да одоле чарима луксуза који се нуди што ће, неминовно, повећати јаз између богатих а кварних и сиромашних а поштених. Грегова наклоност према простодушним и приземним ликовима чини да је “Команча” ближа америчком  „антивестерну“ (супротном традицији улицканих холивудских вестерна) односно духу “шпагети вестерна”. Херман мајсторски прати и надограђује Грегов предложак; његов препознатљиви графизам ода је сировог и робусног, док динамична (понекад чак вратломна) филмска монтажа призора, кадрова и читавих табли плени пажњу и мами уздахе. Херманова верзија „ружног, прљавог и злог“ Дивљег запада упечатљива је и различита од других мање или више репрезентативних вестерна светске стрип школе; управо стога је „Команча“ постала незаобилазни квалитативни жанровски репер за будуће стрип ствараоце и читаоце.

Илија Бакић

 

EUR/RSD 117.5626
Најновије вести