У расправи која се води у Холандији око њене колонијалне прошлости, а која је достигла врхунац у 17. веку, одбацује се термин "златно доба" и предлаже се да се само употребљава "период 17. века".
Један од најугледнијих холандских музеја Рајксмузеум у Амстердаму већ је избацио из употребе "златно доба" за период када је Холандија била центар европске уметности, али и на врхунцу војне и трговачке моћи.
Разлог да се избише "златно доба" из описа музејских експоната и свега што се збивало у 17 веку, када је Холандија била центар напретка науке и лидер међу земљама у погледу уметности, је тај да то доба није било за све житеље "златно" јер су били сиромашни и експлоатисани.
Том ван дер Молем, кустос за 17. век у Рајксмузеуму каже да је термин "златно доба" много коришћен у европској историографији и везивао се за просперитет и мир, али каже и да то није потпуна слика за 17. век у Холандији, јер је то доба имало и своје негативне стране као што су сиромаштво, присилни рад и трговина људима.
У музеју се слике настале у 17 веку неће обележавати као дела "златног доба" већ ће се носити назив "групни портрети сликани у 17. веку".
Када је музеј Маурицијус у Хагу, где се налазе многа антологијска дела холандских сликара, попут Вермерове "Девојке са бисерном минђушом", уклонио бисту донатора чије име носи музеј холандски премијер Марк Руте је упозорио да се противи посматрању давних времна кроз савремене "наочаре".
Холанђани су почели да преиспитују и то чија имена носе улице, којим су личностима из прошлих времена подигнути споменици, јер сматрају да све то треба мењати ако их је "прегазило време", док друга струја тражи да се историја не мења само да би одговарала савременим схватањима.
Цела гужва око укидања упитребе "златног доба" подстакла је историцаре да организују симпозијум о овој теми.
