Трећи јубилеј, седам векова од изградње Благовештенске цркве у оквиру манастира, требало је да буде обележен лане, али је због епидемије коронавируса прослава одложена за ову годину. Аутор поставке је Борјана Шуваковић, дизајн изложбе урадио је Зоран Бореновић, а кустос је Катарина Живановић. Изложбу прати каталог Александре
Давидов Темерински, с конзерваторским освртом Мирослава Станојловића.
- Кад говоримо о манастиру Грачаница, могли бисмо да кажемо да је она библиографски најовенчанија средњовековна црква, о којој је објављено стотине стручних текстова, али захваљујући вредностима њене архитектуре и дела ликовне и примењене уметности, о Грачаници увек може да се каже још нешто и њена вредност може да се осветли из још једног угла - рекла је др Дубравка Ђукановић, директорка Републичког завода за заштиту споменика културе. - Овај тим урадио је управо то, на други начин, можда необичан, савремен, приказао је вредности грачаничке цркве. Успели су да све што Грачаница крије у недрима своје архитектуре приближе нашим очима и да све највредније од грачаничког сликарства спусте у раван наших очију. Благовештенска и касније, Успенска црква, подигнута је као трећа сакрална грађевина на том истом светом месту, следећи претходне, рановизантијску базилику и, касније, мању цркву која је била седиште Липљанске епископије – истакла је др Ђукановић, називајући Грачаницу ремек-делом, уз напомену да представља највиши домет позновизантијске сакралне архитектуре, док је њена уметност по разним основама изузетна.
Безбројни су разлози и перспективе из којих можемо говорити о манастиру Грачаница, последњој у величанственом низу задужбина краља Милутина, “незаситог зидатеља божанствених цркава”, како га је звао његов биограф, архиепископ Данило Други.
– Манастир Грачаница је кроз историју постао симболички и материјално важно духовно уточиште српског идентитета на Косову и Метохији. Овај манастир и данас је духовни центар, светионик за све Србе који живе на КиМ, и наравно, за све нас, ма где да се налазимо – истакао је државни секретар у Министарству културе Миодраг Ивановић, поручујући да је српско културно благо на Косову и Метохији данас угрожено, да су чак и они наши манастири, укључујући и Грачаницу, са Унескове листи светске баштине, у опасности. – Иако је Грачаницу немогуће физички
приближити, ова изложба ће нам показати како савремене технологије могу да нам пренесу нови, након рестаураије оснажени ефекат грачаничког живописа, изнова очишћеног, заштићеног и представљеног.
По речима дописног члана САНУ Драгана Војводића, српског краља Стефана Уроша Другог Милутина „неутажива је ктиторска чежња као у заносу повела је у задивљујући подвиг подизања, обнављања и даривања цркава”.
– Тај стваралачки немир, пробуђен на прагу старости, надахнут истинском вером и дубоком захвалношћу номе којег је сматрао начелом стваралаштва, учинио је Светог краља Милутина највећим задужбинаром у српском роду – навео је академик Војводић. – Обнављао је и даривао и римокатоличке цркве, попут Светог Срђа и Вакха на Бојани, Светог Николе у Барију и Светог Петра у Ватикану. Грачанице се из тог мноштва издвојила током векова, постајући симбол целокупног његовог ктиторског дела. Она је вероватно последње, а као целина засигурно најсавршеније краљево ктиторско остварење.
Изложба “Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина” реализована је уз покровитељство Министарства културе Републике Србије и Секретаријата за културу Града Београда. Допринос изложби дали су и Народни музеј, Музеј СПЦ, као и Фондација”Благо”. Публика ће моћи да погледа изложбу у Галерији САНУ до 23. фебруара 2023. године.
И. Радоичић
