Скуп се, иначе, организује поводом посете делегације Кинеске академије за културно наслеђе, која је најавила подршку изради номинације Историјско место Бач са окружењем за упис на Унескову листу светске културне и природне баштине.
Како је најављено, после округлог стола у Бановини ће бити потписан и Оквирни споразум између Кинеске академије и Покрајинског завода за заштиту споменика културе о изради номинације Историјско место Бач са окружењем. Подсетимо, темељ целог овог подухвата је Пројекат „Векови Бача”, започет 2006. године под окриљем Завода, а чији је аутор архитекта-конзерватор др Славица Вујовић.
Идеја овог пројекта била је да се историјско наслеђе Бача и околине, са међашима у чувеној Тврђави, Фрањевачком самостану и манастиру Бођани са јединственим фрескоживописом Христофора Жефаровића, учини одрживим и сачува у свеколикој лепоти. Јер овде је, као ретко где, могуће доживети пуноћу човековог стваралаштва, преплитање романике, готике, ренасансе, исламске уметности, Византије у сусрету са бароком ...
Округли сто ће истовремено бити прилика и да се још једном скрене пажња на изузетну награду, коју је пре десетак дана добио Пројекат конзервације Тврђаве Бач. Подсетимо, овај пројекат завредео је најугледније признање ЕУ за културно наслеђе – Награду Европе Ностре за 2018. У својој оцени жири је истакао да је реч о пројекту који представља „изузетан пример очувања наслеђа, базиран на интердисциплинарности и сарадњи”.
„Пројекат је успешно интегрисао Тврђаву Бач у живот локалне заједнице, осмислио нову одрживу намену, обезбеђујући јој тиме будућност. Тврђава је рестаурирана, њени археолошки остаци конзервирани, а у унутрашњости Донжон куле формиран је центар са изложбеним простором, који омогућава посетиоцима да разумеју шири културни предео Бача.
Осим тога, постала је центар где се професионално знање о конзервацији и управљању наслеђем стиче, унапређује и дели. Током протеклих 15 година Тврђава Бач је такође била централна тачка у регији за обележавање манифестације Дани европске баштине, коју је иницирао Савет Европе”, наведено је у одлуци жирија.
Подсетимо, импресивни архитектонски и археолошки остаци тврђаве, грађени у периоду од 14. до 16. века, и данас сведоче о важној управној, војној и црквеној улози коју је она имала у угарском краљевству. Тврђава је спремана да заустави продор Османлија ка унутрашњости Европе, али су је они након битке на Мохачу 1526. заузели и потом користили читав век и по. Међутим, утврда није дуго живела по повлачењу Турака, јер је на почетку 18. века минирана у сукобима Ракоцијевих устаника и аустријске царске војске, након чега више није била способна да било кога брани.
Прва ахреолошка ископавања и драгоцене цртеже и валоризацију Тврђаве Бач урадио је Имре Хензлман 1870. године. Потоња истраживања Александра Дерока и Ђурђа Бошковића допринела су да се она 1948. нађе међу првим споменицима културе, стављеним под заштиту након оснивања службе заштите у Србији. Уследила су археолошка ископавања и борба за спас овог наслеђа, коју је 60-тих година 20. века предводио Милоје Милошевић, архитекта конзерватор, доневши одлуку да обнови најбоље очувану - донжон кулу.
Почетком 21. века тврђава је дочекала нове конзерваторе, који су кренули од интервентних радова, реконструкције крова и међуспратних таваница донжон куле, да би Пројекат „Векови Бача“ и коначно омогућио њено вишенаменско коришћење Донжон куле, уз истовремено заустављање пропадања остатка утврђеног замка. Захваљујући интегративном приступу овог пројекта, конзервација је стављена у шири контекст и одвијала се усмерена ка разумевању и презентацији аутентичних делова, уз поштовање чињенице да је изгубљених више од 60 процената некадашње структуре дозвољавало само суптилну рестаурацију.
Изузуетно важан аспект целог подухвата било је и веома конкретно укључивање науке, односно Технолошког факултета Универзитета у Новом Саду, који је за потребе конзервације у својим лабораторијама радио испитивања оригиналне опеке, малтера и камена, односно њихов састав, као и узроке потоње деградације.
Истраживања на Тврђави Бач су на крају интегрисана и у европски пројекат Херомат, који је као резултат дао нове материјале: фотокаталитичку суспензију и два консолиданта. У том периоду је на Технолошком факултету формирана и Лабораторија за испитивање материјала у културном наслеђу, која је на Тврђави повезала своју едукативну мисију са научним истраживањима.
У сваком случају, Награда ЕУ за културно наслеђе је тим значајнија јер је добијена у Европској години културног наслеђа, а уручиће је 22. јуна легендарни тенор Пласидо Доминго, који је председник Европе Ностре, на свечаности у Берлинском конгресном центру.
Биће то још једна прилика да се укаже на чињеницу да је у Бачу на делу изузетан пример очувања наслеђа, заснован на интердисциплинарности и сарадњи низа партнера, од Завода, преко Општине, која је формирала и Фонд „Векови Бача”, до Музеја Војводине, те да цео потес без дилеме заслужује да се нађе под заштитом Унеска.
М. Стајић
