КУЛТУРНО БЛАГО КАРЛОВАЧКЕ БОГОСЛОВИЈЕ УСКОРО ПРЕД ОЧИМА ЈАВНОСТИ Колекција као сведочанство векова

У оквиру „Дана Шпире Матијевића“, 24. фебруара у 19 часова у Архиву Војводине биће отворена изложба икона и старих књига Карловачке богословије, чиме ће први пут шира јавност бити у прилици да на једном месту види део културног блага које та црквено-школска институција поседује.
а
Фото: Карловачка богословија

Несвакидашња поставка под називом „Векови Карловачке богословије“ представља увод у велику изложбу која ће поводом 230 година постојања тог богословског училишта, које данас носи име Светог Арсенија, бити отворена у октобру у самој школи.                   

Пред очима јавности у Архиву Војводине наћи ће се двадесетак икона и значајан број старих и ретких књига, које су претходних неколико године прошле кроз процес рестаурације и конзервације. 

- Српска православна богословија Светог Арсенија је институција која у својој ризници чува велики проценат врло интересантне архивске грађе, али исто тако и богослужбених књига, уџбеника, икона, црквених предмета који чине  збирку наше школе - каже ректор Карловачке богословије протојереј-ставрофор мр Јован Милановић. - Професори богословије  били су високообразовани свештенослужитељи и свештеномонаси, који су  неговали књигу, читалачу културу и све је то довело до тога да наша богословија упркос различитим неповољним ситуацијама и догађајима и данас има велики проценат уџбеника који су коршћени у настави, а можда смо и јединствени по томе. У обиму у ком је могуће, биће изложене у Архиву Војводине и надам се позитивно утицати да се шира јавност упозна са историјом школе.

Фото: Карловачка богословија

По Милановићевим речима, захваљујући пре свега финансијској подршци Министарства културе доста примерака старе и ретке  библиотечке грађе је рестаурирано, а очекује се ускоро да известан број стигне с конзервације. Међу ретким и вредним књигама петнаестак је уџбеника, неке су писали професори школе, а има и оних који су увезени из Русије и из западне Европе. Збирку чине и старе  и ретке богослужбене књиге као што су минеји, те служебници или служабници -  књиге за стицање практичног знања из литургике. Посебно значајан у тој групи књига  је служабник штампан у 17. веку, тачније 1690. године. Као експонати на изложби наћи ће се неколико Јеванђеља. Чувено такозвано лавовско Јеванђеље из 17. века једно је од њих. Како каже Милановић, то су ретка издања која су штампала православна братства са простора данашње западне Украјине, односно источне Пољске после Брестовске уније из 1596. У исто време када и књиге предмет рестаурације постале су и иконе које се чувају у Карловачкој богословији. Тај посао обавио је конзерватор из Украјине који се  силом прилика нашао на нашим просторима, Алексеј Илалов.

Фото: Карловачка богословија

                                   

 - Икона мајке Божије из 17. века је најважнија међу њима – наглашава Милановић. - Највероватније је дошла на ове просторе са Великом сеобом Срба. У питању је зографски рад, који је изложен у нашој ризници. Поседујемо читав низ икона из опуса, које је, претпостављамо, радио Георгије  Јездимировић, један од ученика Захарија Орфелина и Теодора Крачуна из 18. века. То су празничне целивајуће иконе. Поред тога имамо и неколико икона рађених на металу, које су нешто новијег датума. Руске су израде и потичу највероватније с краја 19. века. Требало би да поставку прати каталог који ће посведочити не само о том догађају него и о томе шта све имамо. Постоје обећања и за дигитализацију ретких књига које би ваљало и у том формату оставити будућим генерацијама. У таквој форми, с друге стране,  олакшаће истраживачима рад.

Зорица Милосављевић

EUR/RSD 117.1474
Најновије вести