По оцени жирија, којим је председавала проф. др Мира Радојевић, Гаталовићева књига „Бурна времена. Косово и Метохија у државној политици Југославије 1966-1969” била је лане најбоље историографско издање. По речима др Радојевић, ова књига завређује признање због обимности предузетог истраживања, а пре свега због начина на који је др Гаталовић урадио историографску анализу, „потпуно објективно, не оптерећујући се својом националном припадношћу, већ је темељећи само на ономе што је видео у историјским документима”.
Као историчар у чијем је истраживачком фокусу унутрашња политика после 1945, др Гаталовић се, припремајући своју докторску дисертацију, посветио једном од најделикатнијих и најозбиљнијих питању српске нације и југословенске државе, косовском, са акцентом најпре на период од 1958. до 1965 , а потом на три “бурне” године које ће уследити, где ће можда и преломна тачка бити Брионски пленум, одржан 1. јула 1966, на којем је са свих државних и партијских функција смењен Александар Ранковић.
Председник Матице српске проф. др Драган Станић подсетио је на то да се Награда „Иларион Руварац” додељује од 2015. за најбољу књигу из историје српског народа или из опште историје објављену у протеклој години на српском језику, а установљена је – „будући да нико у државним структурама није био вољан да унапред финансијски помаже такав пројекат” – захваљујући донацији новосадског песника Перице Милутина, иначе великог добротвора најстарије српске књижевне, културне и научне институције.
Први добитници су били проф. др Мира Радојевић и проф. др Љубодраг Димић за књигу „Србија у Великом рату: 1914-1918; кратка историја“, потом је лауреат био др Милош Ковићу за књигу „Срби 1903-1914: Историја идеја“, за 2016. награда није додељена, да би добитници за 2017. били проф. др Смиљи Марјановић-Душанић за књигу „Свето и пропадљиво” и др Мирослав Павловић за књигу „Смедеревски санyак 1739-1788”.
За врло кратко време, а поготово 1967, могло је да е примети колико се тога радикално променило у ономе што се збивало на Косову и Метохији, поготово у смислу јачања албанског национализма, навела је др Радојевић, указујући на историографска сазнања која доносе „Бурна времена”
Књигу је, наиме, др Гаталовић утемељио на веома обимној и углавном до сада необјављеној архивској грађи, првенствено оној из Архива Југославије, али и Архива Србије и Дипломатског архива Министарства спољних послова. Осим тога, црпео је изворе из неколико стотина књига различите провинијенције, почев од статистичких годишњака до зборника тематских докумената и историографских издања, затим низа дневника и мемоара актера посматраног периода, а користио је и новинске извештаје као и чланке у периодици из тог времена.
Имамо комплетног добитника, важну књигу, велику, значајну тему и јадан надасве велик и поштено урађен посао, закључила је др Мира Радојевић.
Захваљујући се на награди, др Миомир Гаталовић је подсетио на речи Марка Аурелија: Ако наиђеш на неког ко ти није по вољи, или га подучи или га прихвати таквог какав јесте.
Задатак нас историчара јесте да подучавамо, али не можемо никога натерати да прихвати историјску истину. Својим делом човек сведочи и о себи, и ако ово моје дело, ’ Косово и Метохија у државној политици Југославије’, учини да Србе нечему научи, то ће бити дивно, а ако допринесе да се српски и албански народ једног дана помире и науче да живе једни са другима, да се боље разумеју, да се уважавају, онда ћу ја бити најсрећнији човек на свету, поручио је др Гаталовић.
М. Стајић
