Обележено првих 95 година Архива Војводине

НОВИ САД: Ако не познајемо своју историју, нећемо моћи да градимо ни своју будућност. За ове речи Драгане Милошевић, покрајинског секретара за културу, може се рећи да су биле својеврстан лајтмотив јучерашњег обележавања 95. рођендана Архива Војводине.
a
Фото: J. Pap

– Архив Војводине је наш понос, јер служи истини. А она нам је сада, чини се више него икада, потребна – додала је Драгана Милошевић, уз поруку запосленима да наставе да верно чувају нашу историју, баш као што је то од самог почетка 1926. радио др Димитрије Кириловић, први архивар и потоњи први управник Државне архиве у Новом Саду, из које је израстао данашњи Архив Војводине.

Управо личности др Димитрија Коларевића је био и посвећен јубиларни рођендан, па је на пригодној свечаности представљена и монографија о овом изузетном делатнику, коју прати и пригодна тематска изложба. Ауторка и монографије и изложбе, виши архивиста Љубица Будаћ, подсетила је на чињеницу да је те 1926. године Министарство просвете Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца донело о оснивању Државне архиве у Новом Саду и постављању др Кириловића за њеног првог архивара.

– Тада је Војводина добила још једну значајну установу културе, која ће својом делатношћу, достојно и с чашћу, испунити  многе странице историје Војводине и постати светионик неговања традиције и колективног сећања народа на нашем простору – навела је Љубица Будаћ. – А архивским просторијама, пуним тих често потцењиваних хартија, како је писао Иво Андрић, врши се стална служба истини, нашој људској, релативној истини, која се тешко очава и осветљава а лако замрачује и губи.


Вучевић: Архив воде праве вредности

Како је у свом слову истакао новосадски градоначелник Милош Вучевић, „Архив Војводине је светионик или, терминима савремене технологије, навигациони уређај за целу нашу заједницу, за наш народ, да боље разумемо садашњост и да, пре свега, будућност буде мање неизвесна”.

„Праве вредности, потковане историјским чињеницама, архивском грађом, документима, истином... јесу оно што је определило и водило Архив Војводине у протеклих безмало стотину година, праве вредности су оно што нама треба да покаже како и куда даље да идемо”,  указао је Вучевић. „А да нам не би фалсификовали наш ДНК, Архив Војводине има задатак да чува и негује све оно што нас је пратило претходних деценија и векова. И сигуран сам да ће он чврсто бранити истину, да неће дозволити ревизију историјских чињеница”. 


По њеним речима, др Димитрије Кириловић припада реду стручњака и јавних радника који су својим радом обележили једну епоху у развоју архивске службе у нашој земљи.

– У преломним годинама, после окончања Првог светског рата, стварања нове државе и успостављања нових институција, стао је на чело Државне архиве у Новом Саду. У периоду од 15 година, прво као архивар а потом и као управник, радио је на прикупљању, заштити и похраних свих оних жупанијских, општинских, војних, судских, школских, црквених и рприватних архива, како би се сав архивски  материјал, разбацан по разним надлештвима, спасао од пропадања и постао доступан за истраживања – навела је Љубица Будаћ.

Фото: J. Pap

Говорећи о монографији, управник Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић у први план је ставио оцену да је ауторка, засенчујући живот и дело др Димитрија Кириловића, следила путању његовог послања, не читајући, „не прикупљајући и не тумачећи само очима, већ и срцем и душом, баш као и сам предмет њене пажње”.

– Из ове књиге др Кириловић израста, посредовано, низовима чињеница и аргумената, као један од оних јаких који је носио немоћи слабих, сведочећи да је унутра, у нама, наша отаyбина – и ако је тамо не нађемо, нећемо је нигде наћи. И да препород и обнова једног народа, након његовог пустошења, почиње ослањањем на прошлост, ако је доиста волимо – јасан је био Радуловић. – Као што и звезде, сведоци  нежни, са свода небескога, светло од таме деле, тако и тихи архиварски вез, отварајући прозорчиће кроз које се пробија светло предањске свести, и утемељује лековита култура сећања, снажи свако колено клонуло. Није без разлога речено да се у једном народу, на основу мере посвећености деце његове, истински оцењује која су благословена, а која проклета колена. И у којој се мери индивидуа, човек, пројављује као дете Божје, а не као власник плитког самољубља.

За председника Матице српске проф. др Драгана Станића, архивистика је од фундаменталне важности, јер без архива нема поузданог научног сазнања.

– Никоме не можемо да објаснимо шта је истина о нама ако немамо добре и сређене архиве – упозорио је професор Станић. – Али знамо да је у ратним временима мноштво архивске грађе од нас отето, украдено и однесено на друго место. И ако постоји прворазредни државни задатак, онда је то да се ово питање постави. Иначе ће нам други креирати историју и причати о нама приче за које поуздано знамо да нису утемељене. 


Кузммановић: И данашње време тражи посвећеност

Директор Архива Војводине др Небојша Кузмановић подсетио је на чињеницу да су у архивским списима инспирацију тражили многи хроничари, летописци, биографи, филозофи, историчари, надахнуће проналазили славни српски писци - Црњански, Андрић, Исидора Секулић, Добрица Ћосић, Дејан Медаковић...

„Државна архива у Новом Саду настала је као задужбина учених и родољубивих грађана, који су, просветитељским жаром, сакупљали и брижљиво чували и штитили документа, старе и ретке књиге, што је нашим оснивачима на част, а данашњој науци и култури од непроцењивог значаја. На чело тек основаног Архива постављен је врстан зналац какав је био др Димитрије Кириловић, библиотекар у Матици српској, који је задужио потомство стварајући, углавном сам, први нуклеус нашег данашњег архива”, истакао је др Кузмановић, додајући да и данашња мисија Архива Војводине претпоставља одређену врсту посвећености.  


Диригент Дејан Савић, саветник председника Републике Александра Вучића и његов специјални изасланик на обележавању Дана Архива Војводине, цитирао је Владимира Толстоја, чукунунука писца „Ане Карењине” и саветника руског председника Путина: Култура је основна супстанца која чини нацију.

– А архив представља један од идентитских стубова и нације, и грађана и државе. Зато Архив Војводине, као и све сродне му институције, има тај задатак да очувањем великих историјских података, истине и знања, сачува од заборава оно што заиста јесмо – поручио је Дејан Савић. – Култура нису само позоришта, концерти, изложбе, филмови... Она је много више, па ми данас говоримо о култури сећања, о историјској, па и о политичкој култури. Имајући то све у виду, наша држава је и кренула у правцу стављања у свој фокус културе и дешавања у култури.

М. Стајић

EUR/RSD 117.5768
Најновије вести