Књига је подељена у неколико целина - “Котор под протекторатом Венецијанске републике”, “Крилати венецијански лав на фортификацијама Котора и споменицима архитектуре”, “Венецијански лавови св. Марка - чувари градских врата”, “Млетачки лавови на улазу и зидинама утврђеног брега Св. Иван (Сан Ђовани)”, “Представе млетачког лава на венецијанском новцу у Котору”, “Заветни дарови Которске бискупије - медаље, привесци, монете”, “Представе венецијанског лава на сликама једрењака” и “Документи са мотивима млетачког лава”.
Као оличење снаге, достојанства и лепоте, лав је један од најчешћих митолошких, симболичких и хералдичких мотива. У Египту су фараони представљани као сфинге, односно лавови са човечијом главом. Представа грифона - животиње са телом лава и главом и крилима орла, имала је вишеструку симболику. У западној култури лав је као симбол одиграо значајну улогу, нарочито после објављивања “Физиолога” (ранохришћанска књига о симболици животиња). У религијском тумачењу, лав је препознатљив као симбол јеванђелисте Марка. Традиција по којој је овај светитељ оснивач александријске цркве, учврстила се изгледа у Риму око 200. године. Касније, почетком 9. века, настала је легенда о преносу моштију св. Марка из Александрије у Венецију.
У 13. веку св. Марко је коначно постао патрон Венеције, а његов атрибут крилати лав персонификација славе, снаге и моћи овог града. Позната по каналима, гондолама и богатој историји, Венеција је имала више назива - Доминанта, Серенисима (пресветла), “краљица Јадрана”, “град воде“, “град мостова“, Република Св. Марка. Идентификација Републике са свецем, примарни је узрок фигуративне потврде крилатог лава као симбола Венеције. Он постаје незаобилазан мотив на заставама и хералдичким обележијима овог града-државе, али и део бројних споменика венецијанске архитектуре. Налазимо га на улазним вратима града, јавним здањима, кућама, на капијама, стубовима, гредама.
Варијетети форми млетачког лава су бројни. Само на основу анализе скулптура и слика, може се набројати више од сто различитих начина на који су приказивани. Три најчешћа типа су - “ракова шкољка” (анфасно приказана лавља глава), ходајући лав (типо анданте) и лав који стоји опирући се на задње ноге (типо станте). Попут венецијанског дијалекта представе лава прошириле су се у Истри, Далмацији и Боки Которској, одмах након успостављања млетачке власти на овим просторима. Анфасне главе лава, чије су димензије углавном мале у односу на представе ходајућег лава, најчешће су приказиване у кружној форми, често и у квадрату. Од раздобља ренесансе па надаље, овај тип предњачи као амблем.
Ходајући лав јавља се у највећем броју случајева. Окренут је на леву или десну страну, главом за три четвртине или фронтално према посматрачу. Око главе има нимб, док су крила углавном паралелна. Лав држи отворено или затворено јеванђеље у предњој шапи. Ходајући лав симболише Републику Св. Марка на мору и копну. Газећи по води задњим ногама и предњим по копну, симболише превласт Венеције над Далмацијом, Боком Которском и Левантом, територијама које излазе на море, као и на копнену територију града-државе. Најимпозантнији примери у скулптури млетачког лава сачувани су у далматинским градовима (Сплит, Задар, Трогир, Шибеник, Дубровник), местима уз обалу, острвским градовима, а на бококоторском простору - у Котору, Перасту, Херцег Новом, Будви, Бару и Улцињу.
Посланства из Котора долазила су у Венецију много раније него што се ова комуна добровољно ставила под власт Републике Св. Марка. Године 1420. овај град долази под окриље млетачке власти, која ће трајати више од три и по века. Једна од одлука усвојена у Већима града Котора, односила се и на поштовање култа св. Марка. Од тада се лав, симбол овог светитеља и патрона Серенисиме, јавља на которским војним објектима, фортификацијама, институцијама и споменицима, које је директно успоставила Венеција. У граду постоји неколико типова представа млетачких лавова, од којих је најчешћи приказ лава у ходу. У шапи обично држи отворено јеванђеље, симбол мирним путем стечене комуне од стране Венеције.
Ауторка наводи да нису познати ствараоци которских лавова клесаних у камену, као ни евентуалне радионице на простору града. Највероватније да су скулптуре настајале у Италији, али постоји оправдана претпоставка да су помоћници, касније и главни мајстори, били домаћи каменоресци. Највећи број симбола св. Марка распоређен је на которском одбрамбеном систему, насталом у доба Византије и Немањића. Одмах по успостављању венецијанске власти (1420), лав је као чувар градских капија постављен изнад западних врата (тзв. Порта марина). У троугаоном забату северних градских врата, конципираних у ренесансном стилу, налазио се рељеф лава св. Марка из 1540. године.
Када су у питању јавни споменици Котора, на фронталној страни куле градског сата стоји крилати лав који датира из прве половине 17. века. Ауторка истиче пример зграде Находишта у Котору, које је успоставила Венеција. Лав на овом здању потиче из 1769. године, а уклоњен је крајем 19. или почетком 20. века. Судећи по фотографији некадашње скулптуре, лав придржава јеванђеље десном шапом и на глави има дуждевску капу. У унутрашњем дворишту которске палате Пима налази се умиваоник са фронталним приказом главе млетачког лава, пренесен из неког другог јавног споменика у граду.
Рељеф из 18. века са приказом лава св. Марка и св. Трипуна, патрона града Котора, јединствен је пример целине на којој су два симбола заједно представљена. Налазио се на градској тврђави, а због лепоте израде рад се приписује венецијанском скулптору Франческу Кабјанки који је израдио велики број олтара у которским црквама. Међу репрезентативне примере млетачких лавова треба поменути - рељеф лава који се налази у которском Лапидаријуму, затим скулптуру лава са иницијалима млетачког провидура Антонија Гриманија, смештену на западној страни зидина, венецијанског лава на северним градским зидинама, као и изузетну представу лава постављеног десно од главних градских врата, на положају Валијер.
Синиша Ковачевић
