Према процентима, истраживање показује да је једна четвртина младих одрастала окружена великим бројем књига, односно да је 29 одсто њих изјавило да често чита, док чак 57 одсто то чини понекад, а 14 процената младих никада не чита.
- Некњижевно је доба, сваки празник књиге требало би барем достојно славити - наглашава писац и песник Дарко Цвијетић на Светски дан књиге који данас обележавамо. - Важно је да људи пишу и да читају. Плашим се генерација које не познају вредност имагинације, вредност слободе коју пружа писана реч.
Постављајући књижевност у средиште свог стваралаштва, Дарко Цвијетић се остваривао и као драматруг и редитељ, те својом свестраношћу придобио пажњу рагионалне, али и европске публике, уласком у финале за књижевну награду „Европски Песник Слободе„ која ће бити додељена следеће године у Градњску.
Повезујући различите уметничке жанрове и тиме отварајући простор за нову читалачку публику, наш саговорник је био је логичан избор у оквиру једниственог мултимедијалног књижевног павиљона „Сеобе душе” који је одржан прошле године на Новосадском сајму.
Читати, радити на себи, образовати се...
- За мене је, као Борхесовог скромног следбеника, цео свет једна књига, па је и сваки дан – дан књиге - каже Владимир Гвозден. - Као и све сличне манифестације, и Дан књиге је нека врста подсећања да, ето, постоје и књиге и да би требало читати, радити на себи, образовати се, ширите хоризонте, осећајност, језичку културу... Тај дан је, такорећи, последња опомена колективном самозабораву.
- Ковид-19, потом ужас украјинског рата, поновно међусловенско истребљивање, сав тај конгломерат катастрофе напросто нас присиљава на емигрирање у неки други свет. Програми попут Европске престонице културе напросто су стварање оазе за уметничко деловање - истакао је Цвијетић.
Поред Дарка Цвијетића, љубитељи писане речи имали су прилику да разговарају са Дејаном Тиагом Станковићем, Руменом Бужаровском, Милицом Вучковић, Дамиром Каракашом, Ведраном Рудан и многим другим великим писцима, а познати уметници, попут Воје Брајовића, Анице Добре, Наташе Тапушковић, читајући бајке, приближавали су књижевност деци. Са готово 100 програма, књижевност је дефитивно била једна од окосница програма Европске престонице културе. Отуда и не чуди податак независних истраживача са новосадског Универзитета који су указали да је 2022. година премашила број посетилаца у односу на претходне године.
Један од људи који је био задужен за конципирање програма посвећених књижевности јесте Владимир Гвозден, професор светске књижевности на Филозофском факултутету у Новом Саду и кустос за књижевност у оквиру Фондације „Нови Сад – Европска престоница културе”. Гвозден сматра да је титула Европске престонице културе била јединствена, „животна” прилика да радимо нешто што иначе не радимо, да подигнемо лествицу очекивања и културне потребе у граду који постаје све већи, а чије су културне потребе реално опале у поређењу са осамдесетим годинама прошлог века.
- Тешко је проценити да ли смо успели у томе, али мој утисак је да смо ствари померили барем милиметар унапред, јер чињеница је да сада имамо више књижевних програма на разним странама, од библиотеке, културних станица, приватних књижара, културних центара и слично - сматра Гвозден. Он наводи да је мрежа културних станица, такође, утицала на видљивост и омогућила да књижевност у виду радионица, дебата или промоција књиге искрсне тамо где је нисте очекивали.
- Исто тако, постојећи фестивали, као и Калеидоскоп културе нуде занимљиве моделе повезивања са урбаном културом, средњим школама, јавним личностима и локалним заједницама. Лично сам оптимиста кад је реч о залагању за већу видљивост књижевности, ситуација је данас свакако знатно боља него пре 2020. године. Осим тога, чини ми се да се полако помаљају и нови видови промоције књижевности, као и публика расположена за добар разговор са писцима из Србије и региона - истиче Гвозден.
На питање чиме се водио при избору књижевних програма, Владимир Гвозден каже да је неминовно било да се за почетак разговара са релевантним градским институцијама, уметничким удружењима, издавачима и појединцима у циљу оснаживања програма из ове области.
- Први мали, али у том тренутку значајан корак који смо, у сарадњи са Аленом Бешићем из Културног центра, учинилио је објављивање посебног броја новосадских „Поља„ на немачком језику, посвећеног савременој новосадској књижевној сцени. То је требало да буде повод за гостовање на Сајму књига у Лајпцигу 2020., али је избила пандемија и сви такви подухвати су обустављени. Касније смо кроз преговоре са ЕУНИЦ кластером у Србији развили концепт Ноћи књижевности, а са Градском библиотеком смо дошли на идеју да представимо Нови Сад кроз књигу у посебном павиљону књижевности у оквиру „Сеоба” на Сајму књига у Новом Саду. Касније сам, уз помоћ Културне станице „Свилара” и у сарадњи са Виолетом Ђерковић, покренуо циклус разговора „Нови Сад: књижевни или сасвим обичан град?”, јер сам схватио да нам је заиста потребан одговор на ово питање од писаца и списатељица, са идејом да је титула Европске престонице културе прави тренутак да направимо пресек једне врло живе књижевне сцене - наглашава Гвозден.
Одлуком Унеска, Светски дан књиге и ауторских права обележава се 23. априла од 1995. године, на дан смрти Мигела де Сервантеса, писца првог модерног романа, и на дан рођења и смрти једног од највећих писаца свих времена Вилијама Шекспира. Овај дан је и прилика да се подсетимо на значај књиге, једне од најважнијих цивилизацијских тековина, споне којом се преносе искуства и улепшава живот, и захвалимо књизи, која је истрајавала уз човека и била ослонац у најтежим историјским тренуцима, чему и ми можемо да посведочимо.
Више од 45 јавних конкурса и позива Фондација је покренула током година припреме за Европску престоницу културе, између осталих значајан је био и конкурс за суфинансирање пројеката у области издаваштва и преводилаштва у циљу јачања савремене новосадске културне сцене, у оквиру којег је њих чак 26 добило грантове за реализацију својих пројеката.
Међу њима је и Креативно едукативни центар „Арт Боџ„ који је добио средства за илустровани српско-енглески водич за младе кроз новосадску нову уметничку праксу, те данас тако имамо књигу „Како разумети нову уметничку праксу?”
Ауторка пројекта Љиљана Војводић Малетин истиче да је прилика била одлична, те да су уметници своје пројекте учинили видљивим у локалној средини, да је стечена нова публика, као и сами уметници.
- Изузетно је значајно, поготово што је НС ЕПК 2022 подржала и независну сцену и непрофитне мале издаваче који немају могућност да добију такву званичну подршку за своје пројекте. Допринели су видљивости аутора и издавача који не припадају комерцијалном дискурсу и актуелизовали културну историју Новог Сада која је била маргинализована - закључила је Војводић Малетин.
Како наводи, она и њен супруг визуелни уметник Драган Војводић учествовали су у разним интер-
националним пројектима (за које многи европски градови иначе не би били заинтересовани), захваљујући конкурсима Фондације, као и њиховој личној иницијативи. Владимир Гвозден сматра да ће новосадска сцена у наредних пет до десет година имати огромну корист од различитих превода и избора текстова који су подржани на конкурсу.
- Моја главна идеја је да наша сцена има интернационални потенцијал, и да је потребно радити на томе да он буде препознат у ширим оквирима. Не мислим притом на „светску славу”, већ на мале, дискретне облике сарадње међу појединцима, часописима, установима, од којих сви могу имати користи - додао је Гвозден.
А. Брзак
