ПОЧЕЛЕ ПРОБЕ НОВЕ ПРЕДСТАВЕ У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ У СУБОТИЦИ Сирота Милева из Босне

У овој пред­ста­ви игра­ју глум­ци обе умет­нич­ке је­ди­ни­це овог те­а­тра - Дра­ме на срп­ском и Дра­ме на ма­ђар­ском је­зи­ку, за­тим го­сту­ју­ћи глум­ци, као и де­ца из Драм­ске сек­ци­је су­бо­тич­ког Деч­јег по­зо­ри­шта. Пре­ми­је­ра ове пред­ста­ве је на­ја­вље­на за 14. март на сце­ни "Ја­дран".

Овај ко­мад је, ина­че, био не­дав­но пред­ста­вљен и кроз јав­но сцен­ско чи­та­ње, са истим уче­сни­ци­ма. То чи­та­ње је би­ло део про­јек­та „Де­ми­ли­та­ри­за­ци­ја дра­ме“, а са­сто­јао се од сцен­ског чи­та­ња три по­зо­ри­шна ко­ма­да ко­ји, "сва­ки на свој на­чин, пред­ста­вља­ју ал­тер­на­ти­ву у од­но­су на па­три­јар­хал­ни по­глед на свет ко­ји и да­ље до­ми­ни­ра на­шим по­зо­ри­штем (а и ши­ре), а де­лу­је да не­ма­ју пу­но шан­си да на­ђу сво­је ме­сто на ре­гу­лар­ним ре­пер­то­а­ри­ма". 

Ка­ко је та­да по­ме­ну­то, "дру­штве­ном жи­во­ту же­на и њи­хо­вој ме­ђу­соб­ној ко­му­ни­ка­ци­ји у дра­ми Ал­би­не Под­град­ске дат је ве­ли­ки про­стор", ма­да у „Си­ро­тој Ми­ле­ви“ ни­је опи­са­но ни­ка­кво фор­мал­но ор­га­ни­зо­ва­ње же­на, већ се ве­зе со­ли­дар­но­сти и ме­ђу­соб­ног по­др­жа­ва­ња ус­по­ста­вља­ју спон­та­но. Над­ни­чар­ка, и са­ма у не­за­вид­ном по­ло­жа­ју, по­ку­ша­ва да по­мог­не по­ро­ди­ци из­бе­гли­ца, а ње­ном по­ку­ша­ју спон­та­но се при­дру­жу­ју и дру­ги љу­ди, ко­ји не­ма­ју ди­рект­не ве­зе са овом по­ро­ди­цом.

У све­му то­ме, ка­ко при­ме­ћу­је ре­ди­тељ­ка Ан­ђел­ка Ни­ко­лић, "не­у­о­би­ча­јен је, за оно вре­ме, ин­те­рес за уче­шће у по­ли­тич­ком жи­во­ту ко­ји Ал­би­на при­пи­су­је де­ци. Већ на по­чет­ку ко­ма­да она на сце­ну из­во­ди нај­мла­ђе чла­ни­це за­јед­ни­це у деч­јем, али ни­ма­ло на­ив­ном раз­го­во­ру о све­ту ко­ји их окру­жу­је..."

Сло­ва­ки­ња Ал­би­на Под­град­ска (1858–1880)је  на­пи­са­ла по­зо­ри­шни ко­мад "Си­ро­та Ми­ле­ва из Бо­сне у на­шој ци­ви­ли­за­ци­ји год. 1878", и то је, ка­ко је ис­так­ну­то, пр­ви штам­па­ни са­чу­ва­ни по­зо­ри­шни текст на срп­ском је­зи­ку ко­ји пот­пи­су­је же­на. Ње­но драм­ско де­ло об­ја­вље­но 1880. ни­је на­ве­де­но у књи­зи Срп­ска књи­га 18. и 19. ве­ка, те је оста­ло пот­пу­но не­по­зна­то и за­бо­ра­вље­но, као и мла­да спи­са­тељ­ка. "Њен текст је до­нео нео­че­ки­ван по­глед на та­да­шње дру­штве­не окол­но­сти, до­нео је по­глед на жи­вот и из деч­јег угла, ко­је­му је свој­стве­но от­кри­ва­ње све­та без пред­ра­су­да, отво­ре­но, не­ви­но, за­то су ути­сци и ја­чи не­го да их пред­ста­ља­ју од­ра­сле осо­бе..."

 Н.П-ј.