Представа посебне атмосфере: 4 ујутру у Позоришту Деже Костолањи

СУБОТИЦА: Ако негде у Србији постоји позориште које се може бавити, условно речено, поетским театром, онда је то Позориште “Деже Костолањи” у Суботици.
predstava
Фото: Foto: E. Molnar

“Опремљено” моћним уметничким ансамблом и сарадницима, ово позориште је као најновију продукцију премијерно извело представу “4 ујутру”, коју је по мотивима поезије Виславе Шимборске, светски чувене песникиње (нобеловке) из Пољске, режирала Селма Спахић из Сарајева.

Поезија и театар имају дуг и не баш плодотворан однос. Јасно, због судара два језика.

Отуд није случајно што представа скоро да започиње сценом у којој глумица на српском, иако јој је матерњи мађарски, уз некарактеристичну “плесну” (физичку) радњу (сценски покрет Хенријете Варге), описује песме, што се, у принципу, не ради.

Зато представа има и оно што се најчешће виђа, својеврсне рецитале, током којих се глумци само сугестивним гласом (у изведбу је укључен и глас саме песникиње која изговара своје стихове на пољском), понекад и под радним светлом (светлом у целој сали), обраћају публици.

Изабране песме, па и представа, доминантно говоре о односу животиња према типично људским невољама - животу, смрти, као јединствености и пролазности.

Филозофским појмовима говорећи, то су метафизичке теме и питања сингуларности, вечности, протока времена, његовог значаја, (не)битности.

Представа има и политички ниво, моменат када се прелази у друштвену реалност и  политичко биће субјекта који мисли (да зна).

Отуд се - измештањем у животињску перспективу, или у четири ујутру, када (спознајни) мрак губи своје тамне обрисе - ствара посебна, пријатна атмосфера.

Поред већ споменутог, тој специфичној атмосфери доприносе животињске маске Даниеле Мамужић, костимографија (конфекцијска одела, рите, пижаме, доњи веш) и сценографија Даринке Михајловић (дрвени пањеви, тачније остаци стабала поткресаних корења и грана, у контрапункту са апаратима савремене природе - микроталасној, пројекторима...), контемплативна “техно” музика Драшка Аyића (семплови и ритмови/ битови), која се у моментима претвара у праве ерупције звука, као што се на сцени физичка игра глумаца захуктава и смирује, уз неколицину отпеваних сонгова на текст Виславе Шимборске.

У представи играју Марта Береш, Емеше Нађабоњи, Борис Кучов, Имре Елек Микеш.

Игор Бурић

EUR/RSD 117.5844
Најновије вести