ЕВО КОЈИХ ПЕТ ЗНАКОВА ПОКАЗУЈЕ ДА ДЕТЕТУ ПРЕВИШЕ ПОПУШТАТЕ Ово ретко ко жели себи да призна
Родитељство захтева пуно одрицања, труда, стрпљења, али заузврат нуди небројено лепих тренутака и љубав какву никад раније нисте могли да замислите.
Док се трудите да своје дете или децу што боље припремите за живот, васпитате најбоље могуће, није немогуће да се у свему томе мало "изгубите" и постанете попустљивији него што бисте волели.
1. Немате правила, већ предлоге
Једноставно "Молим вас, не бацајте то" или "Било би лепо да је домаћи задатак урађен" у вашем дому се изговара као предлог или тек нека констатација, а не правило. Ако инструкције често долазе са несигурним тоном или без праћења да ли их деца испуњавају, то је знак да су границе замагљене.
Деца напредују када су правила доследна и јасна. Насупрот томе, када осећају да су границе флексибилне или да о њима увек може да се преговара, деца почињу да их потпуно игноришу – не из побуне, већ зато што су сигнали збуњујући.
Како поново да изградите ауторитет?
Уместо нејасних захтева, будите нежни, али чврсти у својим изјавама. "Бацање није у реду у затвореном простору. Хајде да пронађемо безбеднији начин игре" – на пример. Много су веће шансе да деца поштују границе и правила када им се она представе мирно и доследно.
2. Изливи беса одлучују о исходима
Сваки пут када дете плаче, направи испад или каже "не", планови се мењају. Било да се ради о прескакању вечере, померању времена за учење или избегавању распореда спавања – емоције почињу да диктирају правила.
Пожељно је да на "велике" емоције детета реагујете емпатично, али није паметно да допустите да његови изливи беса контролишу одлуке.
Како поново да изградите ауторитет?
Уместо да реагујете на тантруме тако што ћете попустити у својој одлуци, останите смирени – и ако то често није лако. "Видим да си узнемирен/а и можемо да разговарамо када се смириш" помаже детету да се осећа виђеним, али не и да контролише исход. Овакав приступ гради и емоционалну интелигенцију и поштовање.
3. Код куће нема последица
Кућни послови се прескачу, екрани се касно искључују, а извињења ретко прате промене. Грешке се дочекују са "У реду је", али без објашњења онога што се очекује следећи пут.
Попустљиво родитељство често произилази из страха од сукоба или претеране строгоће. Али доследне последице (не казне) уче децу одговорности, а природне последице помажу им да доносе боље изборе, пише Тајмс оф Индиа.
Почните изнова да учите дете да повезује своја дела са последицама. Ако се играчке не склоне, иду на "паузу" на један дан. Ако се домаћи задатак прескочи, време проведено испред екрана се укида на један дан. Кључ није сама последица, већ доследност која стоји иза ње.
4. Више желите да вас дете воли, него да вас поштује
Понеки родитељи постају забављачи тако што избегавају све што би могло да разочара дете. Одлуке се доносе на основу онога што ће одржати мир, а не онога што је заиста добро за дете.
Сасвим је разумљиво да родитељи желе да се допадају својој деци, али родитељство није такмичење у популарности – то је лидерска улога.
Како поново да изградите ауторитет?
Почните малим корацима. Реците "не" једној додатној посластици, држите се чврсто одлуке да је време за спавање и не попуштајте када дете "кука" да жели само још једну епизоду цртаћа. Полако, дете ће почети да се осећа сигурније зато што примећује да самоуверено држите контролу.
5. Осећате се исцрпљено, али не знате зашто
Кућа је пуна слободе, али родитељ се осећа исцрпљено или чак огорчено. Нема времена за бригу о себи јер расположење детета поставља тон за све.
Претерана пермисивност лако може да доведе до емоционалног сагоревања. Када границе нестану, нестаје и лични простор, а када се родитељ стално прилагођава дететовим жељама, то нарушава међусобно поштовање.
Како поново да изградите ауторитет?
Почните тако што ћете постављати границе за себе. Тишина, разговори одраслих, паузе од времена проведеног испред екрана за све – то показује да су и потребе родитеља важне. Деца уче да поштују границе гледајући друге, најпре родитеље, како живе са њима.