Анђелу публика ове телевизије добро познаје будући да смо је на истој адреси раније гледали као водитељку емисије „150 минута“, а за Милоша је ангажман у „Јутру“ подразумевао и промену медијске куће. Овог момка смо упознали на Радио-телевизији Србије (РТС), на којој је донедавно био у улози презентера „Дневника“ и „Вести“. Пре него што су први пут пре месец дана пожелели гледаоцима добро јутро, прошли су озбиљну припрему за заједнички ангажман, а како су рекли у интервјуу за Дневников ТВ магазин, њихове енергије брзо су се поклопиле већ при самом упознавању, што се, додали бисмо, може видети и пред камерама.
Анђела: Добра атмосфера била је на пробама, а наставила се и када смо почели да радимо. Како време пролази, све смо опуштенији. Баш смо пре неки дан коментарисали да смо почели и да размишљамо исто. па се неретко дешава да Милош у тренутку постави идентично питање које је и мени било на памети и које бих и сама изговорила.
Милош: Ни Анђела ни ја нисмо пре радили у пару, а нисмо се ни познавали и то су отежавајуће околности. Потребно је време да се двоје водитеља ускладе, али смо за врло кратак период успели много да напредујемо и већ нам је осећај као да радимо заједно годину, а не само месец дана.
Као водитељи јутарњег програма морате увек да будете у корак са информацијама које нам пристижу са свих страна света. Можете ли да допустите себи предах од информација?
Анђела: Бити информисан о најразличитијим темама је веома важно за посао којим се бавим. И то мора бити континуирана информисаност. Направим предах од читања и слушања вести када сам на одмору, наравно. Али чим се вратим, гледам да се упутим у све што сам пропустила. Не могу да не споменем остатак уредничког тима са којим имамо одличну сарадњу, међусобно се допуњујемо и размењујемо информације.
Милош: Дешава се да се на неколико дана „искључим” из медија, али свакако ме то дочека после, тако да је веома битно да стално пратимо све теме, да будемо упућени у сва дешавања, актуелности и слично, зато што је на нама да све то приближимо гледаоцима и да и њих упутимо и укључимо у теме.
Којим темама у јутарњем програму се и ви лично радујете, а које бисте најрадије прескочили?
Анђела: Увек се радујем темама кроз које гледаоцима успевамо да разјаснимо недоумице, да их информишемо, едукујемо, да им помогнемо, па и забавимо. Волела бих да никада не морамо да говоримо о болесној деци и пуштамо апеле за помоћ за лечење, већ да свако дете које има проблем може да се лечи најбољом терапијом без да је новац препрека.
Милош: Највише се радујем спортским и друштвеним темама. Драго ми је и да причамо о неким темама кроз које успевамо да помажемо људима којима је то потребно. Уједно су то теме које бих волео да буде мање. Слажем се са Анђелом, волео бих да нема таквих случајева у којима је некоме потребна помоћ већ да је све у реду, али ми је драго да успевамо да им помогнемо и да то буде на крају позитивна прича. Али наш посао је такав да, без обзира на све, обрадимо све теме и да гледаоцима то представимо на најбољи начин.
Анђела, врло млади променили сте неколико телевизијских станица, на којима сте имали другачије ангажмане. Многи млади студенти новинарства данас немају стрпљења и лако одустају од професије јер не могу да се запосле. Шта бисте им поручили на основу свог искуства у медијима?
Анђела: Колико год некоме звучало чудно, своје занимање сматрам дефицитарним. Иако је велики број оних који би волели да се баве овим послом, јако је мало оних који заиста схватају шта се под њиме подразумева и оних који умеју га обављају. Од, на пример, десет њих који дођу да раде, њих седам одустане када види колико је напорно и захтевно. Од ово троје што остану, један је талентован и може да успе. Поручила бих им да не одустају ни онда када им се чини да њихов труд и рад нико не примећује. Талентовани, вредни и упорни увек испливају и за њих увек негде има места. Свака телевизија је нон-стоп у потрази за квалитетним и образованим новинарима који су спремни вредно да раде.
Милоше, колико вам је било изазовно да се опробате као водитељ потпуног другачијег формата, од оних које сте до сада радили на РТС-у? Примећујете ли да сте сада знатно опуштенији пред камерама?
Милош: Јутарњи програм је најзахтевнији од свих формата које сам до сада радио. Има много садржаја, много гостију, припреме су обимне, емисија иде уживо и траје пет сати па морате бити концентрисани увек, а сигурно се нисте наспавали ноћ пре. Имајући у виду да се разликује од свега до сада што сам радио, било је веома изазовно. Ипак, од изазова не бежим и поред свега сам са великим задовољством прихватио да радим јутарњи програм и врло брзо сам се прилагодио. У томе ми је много помогла Анђела, како да се прилагодим новој средини, тако и са новим форматом и сада сам доста опуштенији у односу на почетак. Рад пред камерама није био проблем, али је требало мало времена да се са „Дневника”, који је веома озбиљан формат, прилагодим другачијем начину вођења.
Млади се данас неретко боје промена и изласка из зоне комфора. Како сте ви преломили овога пута и одлучили да прихватите понуду? И како сте доживели потпуну промену пословног окружења?
Милош: Наравно да није била одлука која се лако доноси, али био сам среман да пратим своје амбиције и кренем корак напред и одлучио сам да се придружим тиму Прве ТВ. Није било тешко прилагодити се промени окружења јер је „Прва“ велика телевизија, као и РТС, где сам пре радио и нисам осетио неку велику промену. Наравно, колеге су ми помогле доста у томе. Дочекали су ме заиста пријатељски и хвала им на томе.
Анђела, иако сте раније имали богато искуство у вођењу различитих програма, први пут сте пред камерама као домаћин у јутарњем програму. Колико је ова врста телевизијског формата била изазов за вас?
Анђела: Искрена да будем, тек након неколико емисија схватила сам колико је то озбиљан пројекат. Пре тога га нисам доживљавала много другачије у односу на „150 минута”, формат који сам претходно радила. Мислила сам да је то исто, те да само мало дуже траје. Међутим, пет сати програма уживо, са десет до 15 гостију са којима се дискутује о најмање пет различитих, озбиљних тема је заиста подухват.
Јесте ли од оних који, и поред устајања „пре петлова” ипак имају своје јутарње ритуале пре одласка на посао и како сте подредили свој живот раном устајању?
Милош: Немам неке ритуале када устајем за посао, радим што и већина људи - туширање, спремање и полазак. Начин живота се променио јер сада често устајем рано, што није био случај када сам радио на Јавном сервису. Дан ми почиње раније. Све у току дана завршавам раније. Ипак, кад год могу, искористим прилику да одспавам дуже, као „у добрим старим временима”.
Анђела: Устајем у последњем тренутку, тако да за неке посебне ритуале немам времена. У колима, на путу до посла, углавном држим маску на лицу и испод очију, не бих ли у пет ујутру изгледала колико толико свеже и наспавано. Сва срећа па у то време нема никога на улицама града, да се људи не препадну. Што се тиче прилагођавања живота на новонастале околности проблема није било. Стари сам стручњак за добру организацију (да не кажем контрол манијак), која је кључ за добро функционисање.
Владимир Бијелић
