Док ће у неким земљама становништво наставити с растом, у другим ће почети да опада, у трећим ће се већ актуални пад додатно убрзати, а међу њима је и Србија и друге земље региона.
Извештај под именом "Изгледи за светско становништво 2019." који је објавио Економско-социјални савет УН, износи преглед глобалних демографских образаца и предвиђања, преноси Индекс.хр.
Студија закључује да би светско становништво могло коначно да престане да расте крајем овог века, на врхунцу од готово 11 милијарди људи.
Највећи раст до 2050. имаће Индија, која ће престићи и Кину и постати најмногољуднија земља на свету. То ће се, према овим предвиђањима, догодити око 2027. На само девет земаља отпашће чак половина укупног светског раста становништва: Индију, Нигерију, Пакистан, Демократску Републику Конго, Етиопију, Танзанију, Индонезију, Египат и САД.
Ипак, иако ће раст на глобалном нивоу потрајати све до краја века, он ће се успорити захваљујући глобалном паду у стопама фертилитета
Већ је у 27 земаља од 2010. до данас популација опала за најмање један одсто због ниских стопа фертилитета. До 2050. ће тај број порасти на 55 земаља, предвиђа УН у извештају, чак ће и Кина имати пад од 2,2 одсто, односно 31,4 милиона становника до 2050.
Животни век ће и даље расти, с тренутног глобалног просека од 72,6 година на процењених 77,1 годину 2050.
До 2050. се очекује и да ће сваки шести човек (16 одсто) на свету бити старији од 65 година. Број старијих од 80 година порашће са 143 милиона данас на чак 426 милиона 2050.
Већ је 2018. свет у целини дошао до историјске прекретнице - први пут у је број старијих од 65 година прешао број деце с мање од пет година.
Највећи пад становништва имаће Литванија, Бугарска и Летонија, с падом популације већим од 20 одсто. Следе Украјина, Србија, Босна и Херцеговина и Хрватска, која ће имати пад становништва од око 18 одсто.
Хрватска ће по овом извештају бити у другој категорији земаља, оних у којима је исељавање веће од усељавања, што уз негативни природни прираштај само убрзава укупни пад становништва.
У овој категорији су и Босна и Херцеговина, Бугарска, Грчка Пољска, Португал, Летонија, Литванија, Молдавија и Румунија, наводи портал Индекс.хр.
