Прочитајте само шта су тада они који су добили националне фреквенције, обећали од програма - oд дечијег до документарног. А шта смо добили? Трку за рејтинг и шер! У међувремену јачањем кабловских оператeра МТС и СББ показало се и доказало да се може живети и радити и профитирати и без националних фреквенција.
Нова телевизија је прославила други рођендан као и К1 телевизија чија је журка изгледалa као додела Оскара популарности. У међувремену је стигла информација да ће и Нова и Н1 тражити националну фреквенцију. Остаје нејасно питање зашто јш увек није додељена пета национална фреквенција јер би држава могла од тогa да заради и милион евра, а та фреквенција је нераспоређена. Изгледа да ни Богољуб Карић више не плаче за БК телевизијом која је укинута далеке 2006. године. Толико је било Миланке и Богољуба на Пинку у емисију „Премијера” где су и показали како добро певају и играју коло да можда и нема потребе да Карићи конкуришу за френквенцијом која им је неправедно одузета а толики талентовани људи остали без посла. Данас на телевизијама гледамо уживо секс у ударним терминима и никоме не треба културна телевизија отворених очију.
Огњен Амиџић је у емисији код Милана Калинића „Преживели” испричао шта је све прошао за дведесет година рада на телевизији. Да је почео у пиџами у јутарњем програму и колико се телевизија променила за све ове године његове каријере. Заиста један од најбољих интервјуа које сам гледао. Бошко Јаковљевић је био такође искрен у свом интервју у сјајном формату „Ко сам теби шта сам себи” Ивана Станковића... Много се променило време од „Ситија” до „Задруге”. И много се променило време од тренутка кад је Оливера Ковачевић због „Клопке” имала сјајан трансфер и завршила на БК телевизији, те је уследила насловница „Плејбоја” без иједне голишаве фотографије. Сада Оља с РТС-а, тврди да новинарка мора бити здрава. Јована Јеремић се позива на Ољу и Миру Адању Полак док ролшуама улази у студио. Заиста је начином вођења програма направила прави карамбол. Јована се у емисији пита како су неке водитељке дошле на телевизију? Све је наводно преко неких моћних мушкараца али нити ко именује моћнике, нити ко даје доказе.
Од Фокса до Прве - много тога се променило на тој телевизији. Али чини се да захваљујући серијском програму, утабаним емисијама и Грандовима пројектима, ова телевизија добро плива неком средњом линијом. Највиша је било промена на телевизији Б92, почев од неуспеле промене имена у О2. Верујте да нисам могао да се сетим како се та телевизија звала па сам морао да гуглам. Сада је поново Б92 али је програм најсличнији Н1 и ТВ Инсајдер. Покренуо се и српски Euronews али довољно је да неке дебатне емисије погледамо на Јутјубу. Шта ће нам национална фреквенција кад све што је било занимиљиво на Курир телевизији можемо да видимо и на порталу или на Јутјубу. Неко је паметно рекао да ће телевизија постати као апликација на телефону. Али не заборавите колико је сваки пројекат на РТС гледан... Било да је „Потера”, „Сасвим природно”, „Шареница”, кување Зорице Брунцлик, Фрајли или Тање Бањанин. Колико је само гледан формат „Ја волим Србију”. Био сам гост у том програму и не памтим да сам негде гостовао а да ми се толико људи јавило да ме је гледало... Има и телевизија на којим сам се појавио а да то нико није ни приметио, нити ми је послао Вибер нити СМС поруку.
Погледајте колико су Милица Павловић, Александра Пријовић или Ана Николић уложиле у спотове. Погледајте како живи Ђани или чиме се бави Вики. И како је Дара Бубамара напунила Арену. Очигледно је да лова више није само у националним фреквенцијама а где је - то нек се баве они који се хвале да су у истраживачком новинарству. И даље ћу да се бавим цвећем, пролећем, шлагерима јер немам идеју одакле паре за толике телевизије, спотове. Тако да уопште није битно ко ће добити националну фреквенцију, дошло је такво време да ће свако добити жељену емисију само на клик. Јер програма је толико да то нико живи не може стићи да погледа. Чак ни ми који пишемо ТВ критику. Сваког викенда гледам и видим углавном једно те исто. Кад вратимо емоцију, креативност и стид у ТВ програм, можда нам једног дана буде и боље. А даље, да ли ћемо нешто гледати национално, кабловски, на Фејсбуку, Тиктоку, Јутјубу, свеједно је.
Александар Филиповић
