На свом Јутјуб каналу овај младић свакодневно објављује видео-снимке, скечеве и музичке спотове који броје милионске прегледе, а утицај који је остварио на своје младе пратиоце кроз друштвено-одговорни серијал под називом „Nemoj biti taj L1K“ свакако је велик и евидентан. Заједно са својим сарадницима и колегама, утиче на стварање позитивног дигиталног окружења за сву децу, те на креативне и иновативне начине дели корисне савете лепог понашања, промовишући здраве вредности као што су љубав, поштовање, толеранција, емпатија и слично.
На који начин је ваш приступ у креирању видео садржаја на Јутјубу еволуирао од почетка ваше каријере па до данас?
– Наш Јутјуб канал „Yasserstain“ је креиран 2009. године, пре тачно 15 година. Почели смо са снимањем скечева који су приказивали наш смисао за хумор, као и жељу за изражавањем креативности. Доста тога смо постигли у тих 15 година, креирање фестивала, издавање књиге, рад са светским брендовима и друго, али оно што је највише допринело нашем каналу јесте рад са младима. Кроз креативне радионице ван камере смо полако и дошли до овога где смо сада, а то је да креирамо садржај који прича причу и из других углова, а не само из перспективе једног дечака и његове спаваће собе.
Како су изгледале ваше прве реакције када сте схватили да постајете све популарнији и да је одзив на ваше видео-снимке све већи, а с тим у вези и нека врста одговорности постајала све већа?
– Ја сам одмалена интроверт и јако сам самокритичан око свог рада. Овај рад на каналу ми је помогао да се мало ослободим по питању јавног наступа, а исто тако и да дозволим себи да грешим. Наравно, поред тога што фидбек људи онлајн и офлајн уме да даје леп ветар у леђа, исто тако уме и троструко да дуне у другом правцу. Свесни смо да наш садржај гледају основношколци, њихови родитељи, студенти, а и деца предшколског узраста. Осећамо одговорност да морамо узети у обзир да наш Јутјуб канал може бити место где се неко по први пут сусреће са неком тематиком, спрам тога гледамо да највише времена посветимо том третману садржаја пре него што га пустимо онлајн. Кроз године смо упознали гомилу људи који прате наш канал, свако од њих има другачију животну причу. Наш задатак је да узмемо у обзир свачију ситуацију пре него што упалимо камеру.
С обзиром да сте током времена стекли велику популарност с којом су дошла и нека одређена очекивања публике која ваш рад интензивно прати, како успевате да балансирате између тих очекивања и ваше креативне слободе приликом креирања садржаја?
– Уф… то је вечита борба са балансом. Сви ми желимо да учинимо публици, ја бих волео да могу сваки дан да објавим нови видео на каналу, али то је просто неизводљиво када се ради скеч, музички видео, интервју садржај. Постоји тај осећај кривице када прође дан а да ниси ништа објавио онлајн. Али онда станем и запитам се: „Зашто морам да се извиним ако имам лош дан, или ако бих радије провео ово вече са својом породицом уместо да до пет ујутро монтирам нови видео?“ Увек мора да постоји баланс, иако је публика навикла да свакодневно добија нови садржај. Битно је сачувати себе у процесу креирања садржаја.
Слава има своје мане
Како се носите са славом и препознатљивошћу, које су то предности а шта изазови који долазе са тиме?
– Увек је леп осећај када видиш да је твој рад имао позитиван утицај на некога, зато све ово и радимо. Желимо да покажемо људима да нису сами, да је океј да слушамо различиту музику и да полако формирамо своје ставове док развијамо критичко мишљење. Када те зауставе на улици и кажу да су уписали одређену школу, пошто су кроз наш канал чули за њу, то је за мене успех. Једина је мана када појединци крену да те прате до куће и звоне ти на интерфон у сред ноћи, то је но-но!
Како сте дошли до идеје за покретање друштвено-корисног серијала „Nemoj biti taj L1K“ и на који начин бирате и истражујете теме које ћете обрађивати?
– Идеја за серијал „Nemoj biti taj L1K“ је настала 2016. године када сам седео у биоскопу заједно са људима који су причали током филма, гађали се кокицама и шутали моје седиште од назад. Тако смо написали и прву епизоду тог серијала где смо представили како се не треба понашати у биоскопу. „Nemoj biti taj L1K“ је као мали бонтон приручник, али су касније из тог серијала настала и наша два „Biti Taj L1K“ филма, како је то бити друга особа. На те филмове сам најпоноснији.
Осим видео-серијала, написали сте и књигу под називом управо „Nemoj biti taj L1K“. Које су то теме и поруке које сте хтели посебно да истакнете у њој и шта желите да читаоци из ње извуку?
– У књизи смо представили нове епизоде које још нисмо обрадили на нашем каналу. Како се понашати у продавници, у гостима, на часу биологије или на интернету. Писање ове књиге је био прави изазов за мене 2017. године, поготово што нисам никоме дао да прочита књигу док није била скроз готова.
С обзиром да креирање видео-снимака изискује много времена, да ли су постојале неке препреке или изазови са којима сте се сусрели током стварања? Како приступате тим ситуацијама и како их решавате?
– Некад се једноставно живот деси. Зато и не избацујемо толико често по неким Јутјуб стандардима. Кад год смо најавили да видео излази у суботу, увек се деси да нешто искрсне у животу, па да видео на крају изађе у понедељак. Са разлогом ТВ серије имају своје сезоне, филмови се праве годинама, а на интернету постоји другачији апетит.
Присутност на друштвеним мрежама повлачи са собом и дозу одговорног коришћења. На који начин ви гледате на друштвене платформе и како бисте посаветовали друге, када је у питању стварање и одржавање позитивног онлајн окружења?
– Гледам да увек и себе подсетим да ја имам ту моћ да бирам шта ћу да гледам на интернету. Учим себе да препознам када ме неки садржај исцрпљује, буди мржњу или само прикупља моје информације. Гледам да креирамо садржај који и желимо да видимо на интернету. Зато у последњих неколико година радимо доста на личној едукацији пре него што снимамо о томе.
Ивана Јапунџа
