Волим празнике, уживам у новогодишњој и божићној атмосфери, декорацијама које их прате, али пре свега у времену проведеном са члановима породице и најближим особама. С обзиром на то да је мој рођендан веома близу Нове године и Божића, 8. јануара, увек тражим неки посебан начин да га осмислим и организујем и на тај начин спречим да се „стопи” са празницима - казала је Ивана Миленковић на почетку нашег разговора о предстојећим празницима али и плодоносној каријери на РТС-у коју је некако највише обележио Јутарњи програм.
Осим Јутарњег програма, водили сте и „Културни дневник”, колико се та искуства разликују од емисије „Један добар дан”?
- Иако ме већина памти по емисијама као што су „Културни дневник” и Јутарњи програм јер људи најчешће прате РТС1, мој рад на телевизији је почео у Образовно-научном програму где сам радила као водитељ и уредник емисија „Контекст 21” и „Студио знања” на шта сам посебно поносна, јер сам управо ту стекла озбиљно уредничко искуство. У „Јутарњем програму” и „Културном дневнику” сам била ангажована искључиво као водитељ. „Један добар дан” спаја сва моја досадашња радна искуства и даје ми шансу да одем корак даље у односу на оно што су ми омогућавали претходни ТВ формати. Посебно ми је занимљиво и то што ова емисија представља мој први искорак у свет забавног програма.
Да ли имате времена за клавир, гитару или можда вашу професију архитектуру?
- Често је дан исувише кратак да бих стигла да у њега „спакујем” све што желим, али ако се нечега одричем, настојим да то не буде спорт. Од малих ногу сам била радознала и желела да пробам више ствари, родитељи су ме подржавали у томе, на чему сам им веома захвална јер нису спутавали моју креативност, већ су ми давали ветар у леђа. Били су ту најпре часови енглеског и балет са четири године, па француски и музичка школа, плес, глума, итд. Спорт сам заволела касније, често жалим што нисам раније почела да се бавим неком спортском активношћу.
Ваш таленат за естетику се јасно види на фотографијама на вашем инстаграм налогу који прати готово 70.000 људи а нема ниједан ружан коментар. Да ли је комуникација са фановима увек пријатна и шта највише коментаришу или питају?
- Комуникација је углавном пријатна, мада морам да признам да је некада било и малициозних коментара. Углавном се дешава да ме даме питају где могу да нађу одређени комад гардеробе који сам носила у емисији, често добијам и похвале на рачун изгледа, али ми је најдраже када неко похвали теме које сам бирала за одређену емисију или начин на који радим свој посао. Након што сам престала да радим „Јутарњи програм” месецима сам добијала коментаре, али и поруке, у којима ме људи питају зашто више не водим „Јутарњи програм”. Дешава се и да ми пратиоци пошаљу молбу да поделим пост или стори посвећен одређеној хуманитарној акцији, чему се увек одазовем јер сматрам да је најбоља страна друштвених мрежа могућност да једни другима помогнемо.
С друге стране био је случај где је измонтиран ваш лапсус који се заправо није догодио? Да ли вреде деманти у таквим ситуацијама или још увек наилазите на људе који верују да се то заиста десило?
- Морам да признам, да сам била веома узнемирена у тренутку када се лажни лапсус појавио на друштвеним мрежама, у јесен 2020. године. Тада ми је веома било важно да то демантујем, јер ми заиста није било пријатно што ме је неко, зарад неслане шале, довео у непријатну ситуацију. Сада, када се сетим тога, заиста се више не узрујавам. Једноставно је престало да ми буде важно. Свако ко је пратио мој досадашњи рад, зна какав вид комуникације и професионализма може од мене да очекује, а оне који желе да верују у супротно, па макар била реч и о нечему што није истина, у томе не могу да спречим. Једноставно, ствари које нису до мене ме не дотичу.
Како за вас изгледа један добар дан?
- За мене је добар дан сваки дан када се пробудим са осмехом на лицу јер сам се, пре свега, добро наспавала, што ми је у претходних неколико година заиста недостајало док сам се се будила пре зоре и навијала аларм на мобилном телефону у 4 ујутру. Иако сам одувек била раноранилац и никада нисам устајала после седам сати ујутру, ове године сам то дефинитивно променила, а када устанете из кревета свежи и одморни, велике су шансе да ће дан бити не добар, већ одличан. Јутарњу кафу и доручак не пропуштам, а после следе припреме за посао. Један добар дан је и дан када, после посла имам довољно времена за хобије и уживање у ситницама које ме чине срећном. Веома су ми битни и људи који ме окружују, разговори са члановима породице, партнером, пријатељима, све су то моменти који дан чине посебним и богатим. Такав дневни ритам ми омогућава да одем и касније на спавање, тако да у вечерњим часовима волим да се опустим, посветим себи, одем на тренинг и после њега погледам неки добар филм, омиљену серију или викендом изађем у град на неку живу свирку или концерт. Важно ми је да завршим сваки дан са осећањем задовољства и захвалности. Једно је сигурно: од ранораниоца сам постала ноћна птица. Нико више не може да ме убеди у мантру „Будни у пет, ваш је читав свет”.
Када бисте имали неограничена средства, какву емисију бисте радили?
- Ово је веома изазовно питање, на које није једноставно одговорити. Ако бих баш могла да бирам, радила бих емисију сниману на различитим локацијама широм света, у којима бих гледаоце упознавала са најновијим трендовима када је реч дизајну, архитектури и моди.
Снежана Милановић
фото: Немања Петровић
