Па дете онда пусти један клип, он га одведе на следећи, тај на неки други… а мајка и отац могу за то време да заврше гомилу ствари, обавеза или пак да погледају филм.
Знамо да су нам деца постала „палчићи“ – један од основних покрета који савладају јесте померање садржаја на екрану. Иако има родитеља који својој деци забрањују да дотакну телефон, има и оних који деци већ на том бебећем узрасту „дају пуно поверење“.
Психолошкиња Ана Мирковић открива са колико година би детету требало дати телефон без надзора:
- Деци телефон без надзора треба дати тек са 12-13 година, када дете буде когнитивно зрело и спремно, када може логички да размишља и одлучује. А чак и тада родитељ мора да буде укључен, треба да прати расположење детета у тим осетљивим годинама, да отвара теме, јер веома често тинејџер може да буде у депресији због насиља на мрежама, па родитељ мора да буде ту, да посматра – а не да улази у поруке.
Она сматра да је најважнија комуникација са децом, и млађом и старијом, те да деци не треба забрањивати технологију – јер се тако не постиже много.
(Kurir.rs/Zadovoljna.rs)
