Друштвене мреже су промијениле наш начин живота и начин на који комуницирамо. Како тачно – тиме се баве бројни научници, укључујући и психолошкињу Сабину Трепте: “Када погледам своје студенте, мој утисак је да они једноставно нису заинтересовани да деле текстуалне информације с другима. Они више воле да размењују информацију засновану на слици, јер се тиме отвара већи семантички простор и ствара више простора за интерпретацију. Другим речима, сви су још пре неколико година емигрирали на Инстаграм. Они од 25 година па навише још имају адресе на Фејсбуку, али Фејсбук највише користе како би могли да комуницирају са старијим људима, на примјер са члановима породице и да читају вести.
Заправо, данашњи студенти више нису на Фејсбуку. Они користе Инстаграм и Месинџер. Зато могу да замислим да у будућности Фејсбук више неће постојати, да је то модел који изумире, и да се и сада више користи из сентименталних разлога, као некакав леп дневник који служи да одржи сећање о томе шта сам радила између 2008. и 2015. То ће бити тако ако Фејсбуку не буде успело да се редефинише и поново пронађе. Фејсбук се већ много промијенио посљедњих година – направио је пут од комуникационе, до информационе платформе, и то је управо оно на шта та компанија жели још више да се концентрише.
Такође, младе треба научити да се морају погледати различити извори, и требало би знати како се одређени медији, односно онлајн-портал финансира. Многи студенти, када отварају страницу листа „Браво“, не знају да разликују уводник од плаћеног текста. Мало студената чита часописе или новине, они једноставно нису у детињству и младости развили медијску перцепцију. Сматрам да је то много горе од тога што се Фејсбук редизајнирао као портал за вести.
