Током свог лета поред Плутона, Нови хоризонти, мисија коју је покренула НАСА, направила је фотографије на којима се види да ова патуљаста планета има површину у облику срца.
Ново истраживање овог подручја установило је да је овај део Плутона јако ветровит, а овакве временске прилике могле би бити узрок његовог срцоликог облика, пише Кликс.
Ово подручје назива се и регија Томбо, по астроному Клајду Томбоу, који је открио Плутон 1930. године.
Већина азотног леда овог патуљасте планете може се наћи у овом подручју, а ледене су плоче велике и до 100.000 километара. Базен је у левом делу срца, док су на десној азотни ледници и висоравни.
Пре него што је сонда Нови хоризонти прошла поред њега, сви су мислили да је Плутон равничарска планета, без разноликости у рељефу, али је ситуација потпуно другачија. Он има пуно облика рељефа и научници сада покушавају утврдити због чега је то тако.
Атмосфера на Плутону је око 100.000 пута ређа него на Земљи и састоји се од азота, угљенмоноксида и метана.
Дању се замрзнуто азотно срце Плутона загрева таман толико да испарава, а ноћу се кондензује и поновно претвара у лед. Истраживачи ову појаву зову Плутоновим "откуцајем срца", које контролише атмосферску циркулацију азотних ветрова на њему.
"Ово нас доводи до закључка да Плутонова атмосфера и његови ветрови, чак и ако је густоћа атмосфере јако ниска, могу утицати на његову површину", каже Бертранд, астрофизичар и планетарни научник у НАСИ и водећи аутор нове студије о планетима.
Истраживачи су установили да се азотни ветар креће у супротном правцу у односу на ротацију Плутона и да покреће топлину, ледена зрнца и друге честице које су близу његове површине, остављајући пруге у северним и северозападним подручјима.
Откривено је и да западне ветрове Плутона изазивају пара азотног леда на северу и креирање леда на југу. Ово је јединствена атмосферска особина када су у питању планете Сунчевог сустава.
Западни се ветрови јављају на четири километра изнад површине Плутона, али се и ваздух испод њих брзо креће, стварајући смерове кретања ветра око западне границе леденог базена. Литице базена заробљавају хладни зрак где се он учвршћује пре него што пређе преко регије.
Ове регионалне временске појаве могу осигурати боље разумевање мрачних пруга и равница на западу базена. Научници верују да би се Плутон потпуно променио ако би се ветрови кретали у другом правцу.
