Тим са Универзитета у Кардифу је током лабораторијских испитивања открио методу која би могла да се користи за убијање рака простате, дојке, плућа и још неких врста.
Ово откриће објављено је у научном магазину Nature Immunology, није још тестирано на пацијентима, али научници тврде да постоји огроман потенцијал.
Стручњаци тврде да, иако је све још у раној фази развоја, ово откриће представља значајну вест.
Шта су открили?
Наш имуни систем је природни систем одбране тела од инфекција, али истовремено напада и канцерогене ћелије.
Научници су тражили неконвенционалне и нове начине на који имуни систем природно напада туморе.
Пронашли су Т-ћелију у људској крви. То је имуно ћелија која може да скенира тело да би проценила да ли постоји претња која мора да буде елиминисана.
Разлика је у томе што ове ћелије могу да нападну разне врсте канцера.
„Постоји шанса да се тако лечи сваки пацијент", каже за ББЦ професор Ендрју Сјуел.
Он је додао: „Претходно нико није веровао да је то могуће".
„То би могло да повећа шансе за проналажење универзалног начина за лечење рака - једне Т-ћелије способне да уништи многе различите врсте канцера".
Како функционише?
Т-ћелије на површини имају рецепторе помоћу којих могу да виде све на хемијском нивоу.
Научници из Кардифа открили су Т-ћелију са рецептором који би могао да пронађе и убије различите врсте канцерогених ћелија - у плућима, крви, кожи, дебелом цреву, дојкама, простати, јајницима, бубрезима и материци.
А најважније од свега је што не оштећује нормално ткиво.
Тачан начин на који то ради још се истражује.
Ова конретна Т-ћелија делује заједно са молекулом МР1 који се налази на површини сваке ћелије у људском телу.
Сматра се да МР1 обележава изобличени метаболизам који се налази у канцерогеној ћелији.
„Ми смо први који су описали Т-ћелију која проналази МР1 молекуле у канцерогеним ћелијама. То раније није било рађено", каже за ББЦ Гери Долтон, један од истраживача.
Шта је значајно?
Терапије Т-ћелија рака већ постоје, а развој имунотерапије рака једна је од најузбудљивијих грана у овој области.
Најпознатији пример је CAR-T, лека који се прави од генетски сковане Т-ћелије пацијената.
CAR-Tможе да има озбиљне резулате који неке пацијенте који су били теминално болесни претвара у оне који су у стању потпуне ремисије.
Али није био успешан у случајевима „чврстих тумора".
Сада истраживачи тврде да новооткривени рецептори Т-ћелија могу да доведу до универзалног лека.
Како би то фунцкионисало у пракси?
Идеја је да се узима узорак крви од пацијента који има рак.
Т-ћелије би виле извучене, па генетски модификоване и репрограмиране као рецептори за проналажење тумора.
Унапређене ћелије би расле у великим количинама у лабораторији, а онда би их лекари вратили у тела пацијената. Сличан је процес за CAR-T.
Ипак, овај метод за сада је тестиран само на животињама и ћелијама у лабораторији и потребан је спровести низ безбедносних провера.
Шта кажу стручњаци?
Лусија Мори и Ђенаро де Либеро са Универзитета у Базелу, кажу да истраживање има велики потенцијал, али да је још у раној фази.
„Веома смо узбуђени због имунолошких функције нових Т-ћелија и могућност употребе у терапијама", наводе они.
Данијел Дејвис, професор имунологије на Универзитету у Манчестеру рекао је: „У овом тренутку, у питању је почетно истраживање и није ни близу стварања лека за пацијенте".
