Бивши инжењер “Гугла” и “Убера”, Антони Левандовски је отишао корак даље и “посејао”, пре свега међу својим колегама, идеју о стварању бога заснованог на вештачкој интелигенцији, уз тврдњу да би људско друштво тако постало боље.
Левандовски је основао религиозну непрофитну организацију под називом "Пут будућности“ и посветио је обожавању вештачке интелигенције (ВИ).
"Наша мисија је да развијемо и промовишемо реализацију божанства заснованог на вештачкој интелигенцији и кроз разумевање и обожавање тог божанства допринесемо побољшању друштва ", наводи се у оснивачким документима ове организације.
Амерички медији прозвали су ново божанство “свемоћним ботом” који ће задовољити све жеље својих присталица. Међутим, оно што је другачије од библијског Бога јесте да ће он бити искрено љубазан и неће кажњавати смртнике.
Званично мишљење и ставови традиционалних верских заједница о новом пројекту стварања електронског божанства за сада нису познати, али су Левандовском подршку пружили представници неких хришћанских фракција.
Јавно коментаришући идеју Левандовског, пастор Кристофер Бенек, лидер хришћанског Трансхуманистичког удружења, каже да мисли да вештачка интелигенција може да учествује у сврси Христовог искупљења, ако се осигура да буде прожета хришћанским вредностима, уз став да људи могу и треба да користе науку и технологију за побољшање света.
Идеја Левандовског је привлачна неким његовим колегама из Силицијумске долине, који верују да ће ВИ за 25 година стићи људску интелигенцију, а да ће је за 50 година и престићи. Управо због тога, они сматрају да јој се што пре треба приклонити јер ће машине и електроника ускоро бити паметнији од нас…
Генерално, идеја је уз неке додатне предлоге солидно прихваћена од ИТ стручњака у Америци којима се у основи свиђа концепт по којем је ново божанство створено од стране човека, а амерички медији тврде да се на тој идеји већ формирао значајан верски покрет који је сада очигледан у Силицијумској долини.
Ипак, нису сви у Силицијумској долини задовољни због идеје о дигиталном богу, пре свега генерални директор компаније “Тесла”, Илон Маск, који упозорава на опасности од вештачке интелигенције.
Он и многи други проналазачи и научни експерти сматрају да је електронско божанство неозбиљан и помало застрашујућ пројекат, јер је "сценарио Терминатора“, где машине устају против људи и започињу у рат, заиста могућ.
"Вештачком интелигенцијом призивамо ђавола", упозорио је раније Маск, а на значај и потенцијал ове технолоије је указао и председник Русије Владимир Путин, рекавши да је вештачка интелигенција, иако представља будућност за Русију и цео свет, такође препуна непредвидивих претњи.
Илон Маск одговорио је на ово упозорењем да би трка ка "супериорности“ између земаља над вештачком интелигенцијом могла да буде највероватнији узрок трећег светског рата. Обзиром да овај канадски бизнисмен и проналазач до сада није “промашивао” у својим проценама будућности, вероватно је и овога пута у праву, поготово што ће се ускоро у свету исцрпети главни разлози ратовања у последњих стотинак година, а то су нафта, угаљ и гас…
Неки научници су се надовезали на Маскову најаву о трећем светском рату који ће се у принципу водити око превласти у свету нових технологија, додавши да ће нове технологије бити не само узрок већ и оруђе којим ће се ратови водити.
У међувремену, протестантско свештенство сумња у способност вештачке интелигенције да достигне божанске висине, док епископ Константин Бендас, други по хијерархији Евангелистичке цркве Русије, тврди да су технолошка достигнућа само инструмент за добро или зло.
Сама идеја од богу са вештачком интелигенцијом је покренула многе дискусије и развијање је већ кренуло у више праваца. Неки социолози који су је коментарисали кажу да она, дефинитивно, има потенцијал због огромног броја људи чији је једини “прозор у свет” екран рачунара или паметног телефона. Према њиховим коментарима, узимајући у обзир какве је све социолошке промене донела “информатичка револуција”, премештање религије на интернет је већ сад прилично извесно, а самим тим се повећава могућност и за остваривање идеје попут “господа бота”.
Н. Перковић
