ПРОМЕНИО БОЈУ, АЛИ ЋУД НИКАКО Због аутоимуног поремећаја, некада „чоколадни” пас сада је – бео

Двогодишњи лабрадудл Марфи запрепастио је своје власнике након што га је драстична трансформација боје крзна потпуно променила, па није исти као некад, преноси People.

Када су Сара Фостер и њен супруг у фебруару 2023. довели у дом Марфија, он је био права тамночоколадна лоптица пуна енергије. Али, како су месеци пролазили, његова боја крзна је готово неприметно почела да се мења, па је на крају од тамносмеђе попримила светлу, скоро белу нијансу.

Иако је Марфијев нови изглед био неочекиван, једна ствар остала је непромењена: љубав коју његова породица гаји према њему.

– Знали смо да ће Марфи у једном тренутку одбацити свој „штенећи” капутић, као што раде сви мали пси, али нисмо помислили да ће ова промена бити толико драстична – каже Марфијев власник. 

Породица је први пут приметила да Марфијева њушка постаје светлије смеђа месец дана након што су га довели кући. Није прошло много времена пре него што су схватили да је Марфијева промена боје више од ове мале измене њушке. До маја 2023, Марфијево крзно је почело да поприма светлије мрље по целом телу, а његови власници у почетку су мислили да су то само необичне карактеристике његовог мерле наслеђа.

@sarahrfoster I promise it’s the same dog y’all 😅 #doodle #dogmom #colorchanging #labradoodle ♬ Who are you? - Saga Faye

Марфи је остао у „закрпама” неколико месеци, па су помислили да ће такав остати заувек. Ипак, право изненађење је уследило неколико месеци касније: априла 2024. Марфи је постао не само светлији, веч је скоро сасвим побелео. 

Од тог тренутка, Марфи је за две године постао плавушан! Драматична промена боје длаке зачудила је Марфијеве власнике и њихове пријатеље. Чак су и људи са ТикТока приметили необичне промене на фотографијама и снимцима пса.

Како кажу стручњаци из Ветеринарског центра Дакота, Марфијева промена боје крзна је резултат витилига – стања које узрокује да кожа пса губи пигментацију или боју. 

Витилиго је аутоимуни поремећај при коме тело напада сопствене меланоците (ћелије коже које производе меланин). Сумња се да је ово наследно, иако до данас нису изоловани специфични гени. Није утврђено да врста хране коју једу, разлике у начину живота или начин неговања узрокују да пси буду мање или више подложни витилигу.

Витилиго није специфичан за лабрадудле, међутим, чешћи је код одређених раса као што су немачки овчар, доберман пинчер, ротвајлер и шкотски овчар.

Витилиго је веома ретко стање код паса, али нема потребе за бригом, јер утиче само на пигмент коже/крзна, тако да је само естетска промена која је притом и симпатична.

Ипак, ветеринари истичу важност контрола паса са витилигом. Пси којима је дијагностикована аутоимуна болест могу бити подложнији развоју витилига, а те коморбидитете је потребно лечити. Постоје и друге болести које могу личити на витилиго.