Иако смо сведоци да су пси у филмовима често били и главни глумци, узмимо за пример Бетовена, чињеница је да ниједан пас никада није добио Оскара. Додуше, давне 1929. године немачки овчар Рин Тин Тин изгласан је за најбољег глумца, али је Академија одлучила да та награда ипак припадне глумцу Емилу Yенингсу.
На фестивалу у Кану, Уги који је глумио у филму „Уметник“ добио је „Палм Дог Ањард“, међутим Оскар га је ипак заобишао. Фанови овог пса тражили су од Академије да призна глумачки таленат, упркос свим петицијама и кампањи која се водила по друштвеним мрежама, нису успели у својој намери.
Тренери кажу да нису сви пси исти, и док неке „неће камера“, неки су као створени за глуму. Пси дају лични печат филму и на крају освоје публику. Пример за то је и филм „Пас Хигинс“ познат и као Бењи, који је најплаћенији глумац-пас у историји.
Легенда међу тренерима паса за Холивуд Карл Шпиц, који је припремао и чувеног Тота из филма „Чаробњак из Оза“ (1939) каже да тренирање за улогу и дресура или тренинг послушности нема неких сличности.
- Велики је изазов научити их да изведу реакције да то делује тако природно, управо у ситуацијама које су за њих неприродне - говорио је Шпиц и додао да су у тим ситуацијама најбитнији „тихи“ сигнали које би тренер упутио животињи. Команде се упућују гласом и руком, а затим глас изостаје и довољно је псу само руком показати шта треба да уради или како да реагује.
Предност у холивудским филмовима су увек имале животиње које су дресиране и већ послушне, научене на разне трикове и команде. Траженији су били мешанци, а не расни пси, а према неким подацима чак 80 одсто холивудских паса-глумаца су тренери спасили са улице или усвојили из азила. Пример за то је и мешанац који је заиграо уз Еди Марфија у филму „Доктор Дулитл“, али и Фанг из „Хари Потера и камена мудрости“.
Тренери и данас претражују азиле у потрази за следећом глумачком звездом, а да ли ће ускоро неки од њих заслужити свог Оскара, време ће показати.
М.Сћ
