Сваки трећи је користио преостале антибиотике са претходног рецепта или их је набавио без рецепта у апотеци или негде другде. Ово је најмање три пута више од онога што је објављено међу земљама ЕУ, у последњем истраживању које је спровела Европска комисија. Ови прелиминарни налази резултат су истраживања посвећеног знању, ставовима и понашању у вези са отпорношћу на антимикробне лекове (АМР), спроведеном по први пут у источном делу Европског региона СЗО, укључујући Кавказ и Централну Азију.
Само у ЕУ више од 35.000 људи умре сваке године, а та смрт директна је последица инфекција које су постале неизлечиве јер антибиотици на њих не реагују.
Међу анкетираним, 50 одсто изјавило је да је користило антибиотике у прошлој години, што је више него двоструко више од онога што је пријављено за земље ЕУ/ЕЕА за исти период. Такође, 61 одсто анкетираних није знало да антибиотици не делују против вируса, док више од половине верује, погрешно, да су ефикасни против прехладе. Ово мишљење поклапа се с уверењима грађана у ЕУ, где половина испитаних Европљана погрешно верује да антибиотици убијају вирусе. У оквиру анкете, испитаници су такође упитани да ли верују да их непотребна употреба антибиотика чини неефикасним, на шта је две трећине дало тачан одговор.
Истраживање на које се односи овај чланак спроведено је у Албанији, Јерменији, Азербејџану, Белорусији, Босни и Херцеговини, Грузији, Казахстану, Киргистану, Црној Гори, Северној Македонији, Републици Молдавији, Таџикистану, Турској и Узбекистану.
Шта је антибиотска резистенција
Резистенција бактерија на антибиотике представља једну од највећих претњи глобалном здрављу и развоју – и та претња расте. Мултирезистентни сојеви бактерија могу постати отпорни на све доступне антибиотике и прете да нас врате у „преантибиотску еру“, када трансплантације органа, хемотерапија малигних болести, интензивна нега и друге савремене медицинске процедуре нису биле могуће.
Један од главних фактора раста резистенције бактерија на антибиотике јесте прекомерна употреба и злоупотреба антибиотика. Антибиотици се и даље непотребно користе за обољења попут обичне прехладе или грипа. Све већи број инфекција код људи, као што су запаљење плућа, туберкулоза или гонореја, теже се лече јер антибиотици који се користе постају мање делотворни.
Отпорност бактерија на антибиотике доводи до дужег боравка у болници, виших медицинских трошкова и повећане смртности. Процењује се да, само у Европској унији, бактерије отпорне на лекове сваке године однесу 25.000 живота и коштају више од 1,5 милијарди америчких долара годишње у трошковима здравствене заштите и губицима у продуктивности.
Србија није укључена у ово истраживање јер је кампања смањења употребе антибиотика, која је почела 2015, дала резултате, додуше, половичне, показало се последње две године. Наиме, Министарство здравља, у складу с иницијативама Уједињених нација, Светске здравствене организације, Европског центра за превенцију и контролу болести и других међународних институција, пре седам година почело је да спроводи мере и активности у систему здравствене заштите. Од 2015. до 2018, у Србији је смањена употреба антибиотика за чак 37,6 посто. Међутим, у поређењу с осталим земљама Европе, Србија се налази на високом месту по потрошњи антибиотика и по нивоу резистенције, слично као и у земљама Јужне и Источне Европе. Нажалост, као и у многим другим земљама света, у Србији је током пандемије ковида-19 дошло до раста употребе антибиотика, и то за 28 одсто. Ово значи да би протоколи издавања антибиотика морали да се мењају, тако да њихова употреба буде више ограничена, уз редовније лекарске контроле, како би се надзирао развој болести и спречиле компликације.
“Када се антибиотски лекови користе превише, предуго или када нису неопходни, бактерије могу да постану отпорне на њих". објашњава др Данило Ло Фо Вонг, регионални саветник СЗО за контролу резистенције на антимикробне лекове. "Без колективне акције, можемо очекивати будућност у којој би иначе болести које се могу лечити, као што су инфекције уринарног тракта, поново могле постати неизлечиве, а процедуре као што су операције или хемотерапија превише опасне за извођење".
И. Радоичић
