Проф. др Станиша Стојиљковић о балансу процеса у телу

– На самом почетку живота, са појавом једноставних бактерија, природа је већ открила како да се супротстави слободним радикалима стварајући антиоксидантне ензиме.
њ
Фото: Приватна архива

Да се то није десило, кисеоник у нашој атмосфери би вероватно уништио шансе за живот на Земљи – уместо тога, захваљујући ћелијској интелигенцији која се супротставила ентропији, кисеоник омогућава живот – открио нам је професор др Станиша Стојиљковић, шеф катедре за еколошко инжењерство Технолошког факултета у Лесковцу и стручњак у области екологије организма.

Шта су то слободни радикали?

– Слободни радикали су молекули са кисеониковом или азотовом основом са неспареним електронима који су добијени бројним метаболичким процесима у телу. На пример, када тело претвара храну у енергију, слободни радикали се формирају нормалном реакцијом оксидације. Захтевне физичке вежбе повећавају производњу слободних радикала, али то чине и упале, изложеност одређеним хемикалијама, дим цигарете, алкохол, загађени ваздух, храна богата мастима... Списак није кратак...

Како се ћелије штите од слободних радикала?

– Да би се заштитила од оштећења, свака ћелија ствара ензиме, који растварају, неутралишу или детоксикују слободне радикале. Ови „чистачи” слободних радикала укључују разне антиоксиданте (као на пример супероксид-дисмутазу и каталазу) који могу да се вежу за високореактивне јоне кисеоника и униште их пре него што нападну неки рањиви молекул. Морам да истакнем да је опет у питању баланс стварања и разарања, а не молекули или хемијска реакција.

Ако су слободни радикали тако штетни, зашто их онда тело производи?

– Слободни радикали нису само празни меци који лутају ћелијом, они се сасвим уклапају у баланс тела. Понекад је веома важно да су присутни! Наиме, бела крвна зрнца имуног система користе слободне радикале да би се везала са бактеријом или вирусом и тако их отклонила. У ту сврху, тенденција слободних радикала да се везују за било шта представља особину која спасава живот!

Када бисте могли да видите ћелије док производе милионе слободних радикала и милионе антиоксиданата у исто време, видели бисте честице које пливају у истом окружењу, строго контролисане моћном интелигенцијом ДНК. Важно је рећи да су и једне и друге честице у равнотежи и користе се само онолико колико је то потребно.

Каква је повезаност слободних радикала са старошћу оргаизма?

– Не може се порећи да слободни радикали изазивају оштећења и да су она повезана са старењем, раком и срчаним обољењима, што су водећи узроци смрти. Ипак, није се показало да стари људи обавезно имају повишен ниво слободних радикала у ћелијама или да им је ниво антиоксиданата и сувише низак. Оштећење изазвано слободним радикалима је један тип неравнотеже који може да се појави на нивоу ћелијске интелигенције када „баланс превагне ка ентропији”.

Шта то конкретно значи?

– Када слободни радикал реагује са другим молекулом и у процесу узме један његов део, нови слободни радикал је створен. Ове реакције се често јављају у мембранама ћелија или у њиховој близини и могу нарушити унутрашњи интегритет ћелије. Неки слободни радикали нападају митохондрије унутар ћелија, утичући на њихову способност производње енергије. Други слободни радикали нападају ДНК. Да се ово не би измакло контроли и изазвало озбиљна ћелијска оштећења, тело производи неколико природних антиоксиданата, а то су компоненте које троше слободне радикале и детоксикују их додатком електрона који им недостају.

Да ли бисте нам објаснили шта су антиоксиданти?

– Антиоксиданси су супстанце које смањују стопу оксидације у ћелијама. Подсетио бих да је то физилолошки процес. Већ сам објаснио да их производи наш организам, али, нагласио бих да биљна храна такође садржи антиоксиданте, који допуњују антиоксиданте које производи тело. Када конзумирамо биљну храну, одређене количине антиоксиданата из биљака се абсорбују у цревима и улазе у крвоток.

Које су то намирнице које су богате антиоксидантима?

– Од поврћа бих поменуо зелено лиснатно поврће, броколи, но навео бих пример црног лука. Наиме, љуска црног лука има кверцентина, антиоксиданта који са шећерима, целулозом и сулфидним једињењима из главице црног лука има велику, не само нутритивну, већ и фармаколошку и козметичку вредност. Многе ране и чиреви су се исцељивали печеном главицом црног лука. Дакле, искуствена медицина претходних генерација је била холистичка и интегративна, једном речју системска.

Други пример је парадајз кога су наше баке сушиле на крову или у везама. Сушен парадајз је задржавао мноштво особина свежег. Поред шећера, минерала, ензима и бета-каротина, он садржи и биофлавоноид ликопен, који је познати и сада фаворизовани биофлавоноид.

Које је воће богато антиоксидантима?

– Боровнице, грожђе, уопштено бобичасто воће, вишње, трешње, бостан и друго воће које ће тек бити предмет нових научних истраживања. Желео бих да наведем пример шипка – сви одмах помислимо на витамин Це. Међутим, он садржи и биофлавоноид рутен, бета-каротен, пектин (биљна влакна), што га у његовој целовитости чини неколико десетина пута ефикаснијим од било ког препарата. Наравно, постоји велики број других примера, али бих издвојих црвено вино које је одувек било цењено, а сада нам модерна наука објашњава и зашто. Оно што је битно је да и наш организам у садејству са поменутим антиоксидантима ствара велики број ензима, хормона и других биоактивних једињења која имају антиоксидативну активност.

Сваких седам година нови човек

Различите врсте ћелија се обнављају и другачијом динамиком, али се може рећи да су за седам година скоро све ћелије у телу замењење новим. Упитали смо професора шта је важно у овом процесу:

– Када се замењује ћелија тело мора да синтетише ДНК да би програмирало те ћелије, а ДНК је уствари комплетна мапа вашег тела. Као што можете да претпоставите, не бисте желели да се ваш ДНК оштети или омете на било који начин. Међутим, већина људи не води рачуна о томе да оно што једе (или не једе) утиче на здравље њихове ДНК. Нажалост, синтеза ДНК није могућа без одговарајућих количина витамина, ензима и минерала. Недостатак може проузроковати велике проблеме: ако ваше тело створи ћелију која не може бити програмирана одговарајућом ДНК секвенцом, тј. низом инструкција, тада она постаје успавана, односно само постоји, а не ради ништа. Уколико се створи више оваквих непрограмираних, спавајућих ћелија, тада оне могу изазвати тумор. Одговарајуће програмирање ћелија у телу захтева биолошки доступне витамине и минерале. Као што се ДНК ослања на витамине и минерале да би правилно функционисала, тако се и витамини и минерали заправо ослањају једни на друге – објаснио нам је проф. др Станиша Стојиљковић.

Марина Јабланов Стојановић

EUR/RSD 117.5291
Најновије вести