clear sky
8°C
15.05.2025.
Нови Сад
eur
117.2329
usd
104.7471
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

СВЕ О ПЛАТАМА У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ У четири земље је испод 1.500 евра, а где се највише зарађује?

11.05.2025. 10:52 10:57
Пише:
Извор:
Дневник/Б92
Фото: Youtube Printscreen

Плате у Европи се знатно разликују. Исто важи и за трошкове живота. Питање је - које земље нуде највише плате и где су те плате заиста највредније?

Најрелевантнији индикатор који се користи је просечна прилагођена бруто плата запосленог са пуним радним временом, коју годишње израчунава Еуростат, а "Јуроњуз" претвара у месечне износе.

Данска је једина земља поред Луксембурга која је прешла праг од 5.000 евра, са просеком од 5.634 евра. Следе Ирска (4.890 евра) и Белгија (4.832 евра), а у групи земаља са платама изнад 4.000 евра налазе се Аустрија (4.542 евра), Немачка (4.250 евра) и Финска (4.033 евра).

Десет земаља испод 2.000 евра
Од 26 анализираних чланица ЕУ (без Холандије, због недостајућих података), чак десет земаља има просечну плату мању од 2.000 евра, а у четири земље плата је испод 1.500 евра.

Пољска је близу те границе са 1.505 евра, док су Румунија, Грчка и Мађарска у распону од око 1.400 евра.

Велике разлике чак и међу највећим економијама ЕУ
Међу четири највеће економије ЕУ, Немачка предњачи са 4.250 евра, а следи је Француска (3.555 евра). Италија (2.729 евра) и Шпанија (2.716 евра) су испод просека ЕУ за више од 400 евра.

Према подацима ОЕЦД-а, који укључују и земље ван ЕУ, Швајцарска нуди највишу просечну плату у Европи - чак 8.104 евра месечно. Норвешка има 5.027 евра, док је Уједињено Краљевство на 4.220 евра.

Evri
Фото: pixabay/ilustracija

Холандија, иако није укључена у анализу Евростата, има плату од 4.629 евра према другим изворима.

Турска има најнижу просечну плату у Европи – само 873 евра, што је испод психолошког прага од 1.000 евра.

Када се узме у обзир куповна моћ, слика се мења.

Номиналне разлике у платама значајно се смањују када се користе стандарди куповне моћи (СПМ), који елиминишу утицај разлика у ценама између земаља.

Међутим, и даље постоје велике разлике. Номинално гледано, највиша плата је шест пута већа од најниже. Када се користи ППС, овај однос пада на 2,6 пута.

Просечна плата у ЕУ према ППС-у је 3.155 евра. Највиша је у Луксембургу (4.479 евра по ППС), затим следе Белгија (4.038 евра), Данска (3.904 евра), Немачка (3.898 евра) и Аустрија (3.851 евро).

На дну листе су Словачка, Бугарска и Мађарска, све испод 2.100 евра по стандардима ППС-а. Грчка има најнижу цену од 1.710 евра.

Занимљиво је да Румунија и Турска стоје много боље у контексту ППС-а - Турска има 2.413 евра ППС-а.

Зашто су плате веће у неким земљама?
Стручњаци истичу да су продуктивност и преговарачка моћ радника кључни фактори.

Др Сотирија Теодоропулу из Европског синдикалног института наводи да земље са већим индустријским или финансијским сектором, као и високом технологијом, бележе већу продуктивност и, сходно томе, веће плате.

Такође, институције тржишта рада и снага синдиката играју главну улогу у расподели прихода.

Ко је највише повећао своје плате у последњих пет година?
Између 2018. и 2023. године, просечна плата је порасла у свих 26 земаља ЕУ. На нивоу Синдиката, месечна плата је повећана за 507 евра, што значи годишње повећање од 6.708 евра, односно 19%.

Највећи релативни раст забележила је Литванија - чак 102%, док је Шведска имала најмањи - само 4%.

Међу главним економијама, раст је био скроман: Шпанија (19%), Немачка (18%), Француска (14%) и Италија (10%).

У апсолутном износу, највећи раст је забележен у Луксембургу (1.291 евро), а затим у Литванији (1.141 евро). Грчка је имала најмањи пораст (91 евро).

Западна и северна Европа и даље нуде највише плате, како номинално тако и у погледу куповне моћи. Међутим, земље источне и јужне Европе постижу бржи раст плата, што може указивати на постепено смањење јаза - барем на дужи рок, пише "Јуроњуз".

B92.net/Investitor.me

Извор:
Дневник/Б92
Пише:
Пошаљите коментар