ПЕТ ДЕЦЕНИЈА У СРЦУ ПОЉОПРИВРЕДНИКА! Мирела Митрић, Александра Бундало и Горан Ерор о великом јубилеју емисије „Бразде” на РТВ-у

Тим поводом, на првом програму РТВ-а у недељу, 18. маја, од 11.30 сати директно са Међународног пољопривредног сајма у Новом Саду биће емитовано специјално издање емисије. Ту свечану емисију водиће дугогодишњи уредници и новинари: Мирела Митрић, Александра Бундало и Горан Ерор, чије су приче и извештаји обликовали поверење гледалаца кроз године, а који су за „Дневников” ТВ магазин открили како ће изгледати специјална емисија. 

Мирела: Емисију ћемо отворити документарним записом под називом „Бразде - пола века са вама”, који ће бити својеврсна потврда тезе да „Бразде” нису само ТВ емисија за пољопривреду и село него и хроничар једне епохе. Посебну атмосферу обележавању јубилеја даће наступ Великог народног оркестра РТВ-а, а долазе нам и бројни гости. Верујемо да ћемо уз традиционално добру сајамску енергију, драге госте и квалитетне садржаје достојно обележити велики јубилеј на који смо као медијска кућа изузетно поносни.

Александра: С обзиром на то да је реч о заиста великом јубилеју - пет деценија континуираног рада, генерације новинара, водитеља и уредника који су несебичним и посвећеним и марљивим радом на информисању јавности о темама из пољопривредне производње и развоја села, дали својеврстан печат у обликовању и креирању квалитетног програмског садржаја у овој области, чинећи да „Бразде” постану бренд не само наше медијске куће него и шире, сматрали смо да емисија заслужује да у години јубилеја прослави тај дан емитовањем специјализованог издања емисије и то са најзначајније смотре аграра у овом делу Европе. Имаћемо госте са којима смо, између осталог, дужи низ година интегрисано радили на прављењу квалитетног програмског садржаја у аграрном сектору.

Ближи нам се још један јубилеј - 1000. издање емисије „Бразде”. Признаћете, ретке су емисије са оволиком бројком коју ћемо достићи ускоро у емитовању (Александра Бундало)

Шта за вас лично значи бити део једног тако важног телевизијског бренда, који опстаје упркос савременим телевизијским трендовима?   

Горан: За мене лично велика је част, али и обавеза бити део једног тако важног телевизијског бренда, који опстаје пола века. То значи да су за ових 50 година емитовања стасале читаве генерације пољопривредника, које су пратиле и усавршавале своја газдинства управо захваљујући саветима струке, који се могу увек добити у нашој емисији. 

Како су „Бразде” јединствене у земљи и региону и сам сам као дете прижељкивао да будем виђен у тој престижној емисији. Изгледа да ми се остварио дечачки сан те данас уређујем и водим емисију о којој сам маштао још као паорско дете (Горан Ерор)

Мирела: Бити део емисије „Бразде” за мене представља привилегију, али и велику одговорност. Овај телевизијски формат је и својеврсна спона између генерација, сведок развоја пољопривреде и поуздан извор информација за оне који су неуморни прегаоци у бразди или, како то ми често волимо да кажемо, у фабрици под отвореним небом. У времену брзих промена медијских садржаја „Бразде” доказују да квалитет, аутентичност и сврха представљају рецепт за медијску дуговечност. Чињеница да емисија траје пола века потврђује да је публика препознала њен значај и вредност. За мене лично, то значи радити нешто што има традиционално добар пријем код гледалаца, учествовати у програму којем се верује, који информише, инспирише и оставља траг. 

Александра: Свесни смо тога да су већем делу наше јавности популарнији и занимљивији други програмски садржаји и ТВ формати јер је овде ипак реч о специјализованој емисији за пољопривреднике. Задовољни смо што је квалитетом садржаја опстала и остала радо гледана емисија на медијском простору, а то је заслуга свих нас који смо учествовали у њеном креирању, стварању и позиционирању и генерације наших претходника, који су нам трасирали пут којим треба да се руководимо, али и како да информишемо јавност у области пољопривреде, како да будемо аграрни новинари бити међу првима по мерљивим резултатима гледаности на медијској сцени. За мене лично је част и понос бити под знаком бренда емисије иза које се потисујем као новинар, водитељ и уредник улазећи у трећу деценију рада. „Бразде” и ја растемо и развијамо се заједно јер смо исто годиште - 1975. 

Кроз све ове деценије, колико се мењала пољопривреда, а колико емисија? 

Горан: За ових пола века, променило се много тога. Пре 50 година људи су орали воловима, а данас имате савремене тракторе са навигационим системима, дронове и разне друге алатке које помажу пољопривредницима у савладавању свакодневних операција. Самим тим,  и „Бразде” су се прилагођавале новим трендовима, па тако у нашим емисијама врло често можете видети репортаже о савременим технологијама, прецизној пољопривреди, односно пољопривреди 21. века.

Као што се пољопривреда прилагођава изазовима и иновацијама, тако се и „Бразде“ континуирано развијају како би остале релевантне, корисне и блиске својој публици. Наша мисија је да и у будућности будемо глас пољопривредника и огледало њихових успеха и изазова (Мирела Митрић)

Како „Бразде“ успевају да остану „емисија са сврхом” у времену брзих медијских промена и укидања програма? 

Александра: У ери нових технологија и начина информисања пољопривредних садржаја, преко интернет портала, друштвених мрежа, подкаста и рилсова, мислим да смо успели да одржимо корак са својом публиком, захваљујући, са једне стране, дугој традицији ове емисије која је стекла популарност код гледалаца и оправдала поверење, а са друге томе што нисмо одступали пуно од нашег концепта емисије а то је да се свакој аграрној причи и проблематици посветимо професионално и одговорно поштујући новинарску етику и новинарска начела.То су наши гледаоци препознали и, верујте, премијерна издања недељом у 12.05 је термин када наша циљна група пољопривредна газдинства и стручна јавност и други субјекти у аграру прате канал РТВ Војводине. 

Постоји ли прилог или сусрет са неким пољопривредником који вам је остао посебно урезан у сећању? 

Мирела: За мене су посебно инспиративне приче младих пољопривредних произвођача који верују да се рад, упорност и примењено знање увек исплате. Имала сам част да упознам пољопривреднике који су права ризница нових знања, визија и аграрних идеја, попут Саве Компалића из Дероња, Александра Ђурагина из Чуруга, Бранислава Цукића из Баранде и многих других. А да је пољопривреда на неки начин „у моди” потврђују и примери младих дама које су завршиле факултете и наставиле своје школовање на мастер и докторским студијама, а носиоци су својих газдинстава, возе тракторе и до танчина познају савремену технологију, попут сестара Ламбета из Гајдобре или сестара Ковчин из Стапара. Посебно се дивим младом пољопривреднику, али истовремено и врхунском стручњаку за прецизну пољопривреду, чије је вредности и таленте  препознала и наша академска заједница, те је он не само пољопривредник, него и асистент на Пољопривредном факултету у Новом Саду, реч је о Лазару Туршијану. А, као што је познато, и наш редакцијски колега, један од уредника и водитеља емисије, Горан Ерор, је заиста примеран млади пољопривредник. Такво газдинство, где чистоћа, ред и хармонија плене сваког ко на њега крочи, заиста се ретко виђа.

Горан: За ових 11 година, колико сам део екипе пољопривредне редакције, било је сусрета и упознавања са мноштвом пољопривредника. Са многима од њих развио сам личне пријатељске односе, јер су то изузетни људи, ентузијасти, који својим знојем заливају свако посејано зрно и, како ја волим да кажем, можда и највећи „коцкари” за разлику од свих других професија, јер је довољна једна олуја или град и да сав ваш труд и рад буде избрисан. Пре неколико година мени се јавио пољопривредник са Старе Планине који је остао без хране за стоку као последица суше и наша емисија је емитовала прилог о томе. Како сам изашао из студија зове ме секретарица и каже: „Јавио се господин из једног села код Пећинаца са жељом да помогне”. Успоставили смо контакт и однели два камиона хране за овце на Стару Планину. Такви сусрети и такве слике остају за цео живот и морам да нагласим да су пољопривредници веома солидарни у тешким тренуцима.

Владимир Бијелић