НА ГРАДИЛИШТУ ЧЕТВРТОГ НОВОСАДСКОГ МОСТА Дуг око 2,6 километара, а главна конструкција изнад реке 880 метара МОСТ КОЈИ СЕ ЧЕКА ВИШЕ ОД ПОЛА ВЕКА

Три челична моста, укупне дужине 838 метара, премостила су Шодрош између Рибарског острва и шпица Каменичке аде и дубоко ушла над водно огледало Дунава. Како је ово технологија коју ЦРБЦ користи и код градње моста преко Дунава на траси Фрушкогорског коридора, између Петроварадина и Каћа, може се закључити да ће следећи корак бити и „забијање првог ашова” за темеље првих стубова, а потом и побијање бројних шипова. 

Конструкцију над водом држаће три једнострука пилона од по 30 метара висине, са 11 косих затега у паровима
 

Према доступним подацима, радови би, с новосадске стране, требало да почну на Булевару Европе, код раскрснице са Улицом Тоне Хаџића, одакле заправо почиње мост, односно вијадукт који ће одатле водити преко насипа до споја с мостом који се завршава на будућој кружној раскрсници са Карађорђевом улицом у Сремској Каменици, где се још укрштају и обилазница око Сремске Каменице, како будућа веза са Фрушкогорским коридором, те пут ка Беочину.

Изградњу новог моста у Новом Саду финансира држава са 175,5 милиона евра. Са прилазним вијадуктом, мост ће бити дуг око 2,6 километара, док ће главна конструкција изнад реке бити дуга 880 метара. Имаће две коловозне, са по две саобраћајне траке, биће широк скоро 30 метара, а имаће и обостране пешачке и бициклистичке стазе. Конструкцију над водом држаће три једнострука пилона од по 30 метара висине са 11 косих затега у паровима.

Са прилазним вијадуктом мост ће бити дуг око 2,6 километара, док ће главна конструкција изнад реке бити дуга 880 метара

Са бачке стране, на мост ће се моћи попети с Булевара Европе код укрштања са Улицом Тоне Хаџића, док ће за саобраћај из попречних улица служити шест улазно-силазних рампи. За бицклисте и пешаке предвиђене су још четири такве рампе. На сремској страни мост ће излазити на кружни раскрсницу са одвојеним десним скретањима у свим смеровима, који воде ка Беочину, Сремској Каменици и ка будућем Фрушкогорском коридору. Пројектована брзина на мосту износи 80 км/х, а преко њега неће ићи тешки теретни саобраћај.

Стручњаци од новог моста очекују да смањи оптерећење на Мосту слободе за око 40 одсто, а на Варадинском мосту интензитет би требало да буде преполовљен. Уз то, растеретио би се саобраћај на Булевару ослобођења од Дунава до Футошке улице. Пројектант и извођач радова је кинеска компанија ЦРБЦ, док је номинални инвеститор ЈП „Коридори Србије”. 

Мост ће имати две коловозне траке, са по две саобраћајне, биће широк скоро 30 метара, а имаће и обостране пешачке и бициклистичке стазе 
 

Иначе, интересантно је то да пројекат за повезивање двеју обала у урбанистичким плановима града постоји још од шездесетих година прошлог века. Није рађен раније из простог разлога што је на није било булевара Европа и на том месту је била пруга. Нису постојали технички услови. И касније 1963. године се појављују планови за нови мост на управо овом месту где се сада гради. Нацртом плана обухваћено је грађевинско подручје, површине око 15 хектара, у Новом Саду и Сремској Каменици, које обухвата Булевар Европе, од Улице Тоне Хаџића до планиране раскрснице Карађорђеве улице са државним путем на сремској страни. Траса моста прелази преко Рибарског острва и Каменичке аде и на сремској страни се завршава на потесу „Боцке”.

Булевар Европе се, на новосадској страни, завршава двотрачном кружном раскрсницом, у коју се уливају још и Булевар патријарха Павла (некадашњи Сомборски булевар), Улица Ћирила и Методија и продужетак Булевара цара Лазара. Од те раскрснице до обале Дунава, са новосадске стране је махом неизграђен простор на ободу Телепа и Лимана 4, осим у делу Улице Симе Матавуља и дела на ком је касарна Војске Србије. Ти објекти су, како је наведено, у веома лошем стању.

План предвиђа да све обухваћене површине буду јавне намене, за саобраћајнице, зелене и водне површине.