СВЕТСКИ ДАН ПЧЕЛА ОБЕЛЕЖАВА СЕ 20. МАЈА Најважнијем бићу на планети угрожен опстанак
„Ако по неким причама уништимо пчеле на земљи, за четири године нестаће и човечанство“ – рекао је Алберт Анштајн.
Мада се стручњаци у потпуности не слажу са овом изјавом, ипак упозоравају да би нестанак пчела негативно утицао на живот човека.
Да су пчеле угрожена врста, скоро пред истребљењем, говори податак да је 90 одсто пчелиње популације већ нестало у последњих неколико година. Нажалост, масовна угинућа пчела бележе се у протеклом периоду широм света, у САД, Великој Британији, неким деловима Европе, али и у Азији. Ситуација није боља и са осталим "опрашивачима", односно инсектима укљученим у опрашивање биљних култура. Мада је изумирање пчела већ забележено кроз историју, посебно током 18. и 19. века, најновије нестајање можда је само део природног циклуса, али оставља довољно простора и за преиспитивање. Упркос бројним научним истраживањима, узрок масовног нестанка пчела још није утврђен, а неке од теорија доводе тај феномен у везу с деловањем пестицида и разних вируса, али и са климатским променама, електромагнетним зрачењем мобилних телефона и употребом генетски модификованих биљака.
На последњем заседању Међународног "Earthwatch" Института у лондонском друштву Royal geographical се дошло до закључка да је пчела најважније биће на планети. Пре свега због значаја функције коју обавља за потребе прехрањивања и опстанка комплетног човечанства, флоре и фауне. Чак 70 одсто пољопривреде зависи искључиво од пчеле, јер је најважнија функција пчеле - опрашивање, које омогућава размножавање биљака. Није пчела једини инсект који опрашује биљке, али највећи број биљних врста опрашује искључиво пчела, као на пример бадем.
Стога се обележавањем Светског дана пчела – 20. маја указује на важност пчела и утиче на подизање свести о суштинској улози коју пчеле и други опрашивачи имају у очувању здравља људи и планете, као и о многим изазовима са којима се данас суочавају.
Захваљујући напорима Владе Словеније, уз подршку Апимондије (невладине организације која окупља пчеларе, произвођаче опреме за пчеларство и научнике који се баве пчеларством, апитерапијом, опрашивањем, развојем и економијом), Генерална скупштина УН прогласила је 20. мај Светским даном пчела и он се обележава од 2018. године. Датум за ово обележавање је изабран јер је то био дан рођења Антона Јанше, пионира модерног пчеларства. Јанша потиче из породице пчелара у Словенији, где је пчеларство важна пољопривредна активност са дугогодишњом традицијом. Овај дан пружа прилику свима – грађанима, владином , невладином или цивилном сектору да промовишу акције које ће заштитити и унапредити опрашиваче и њихова станишта, побољшати њихову бројност и разноликост и подржати одрживи развој пчеларства.
Овогодишња тема - „Пчеле инспирисане природом да нас све хране“, истиче кључне улоге које пчеле и други опрашивачи имају у пољопривредно-прехрамбеним системима и здрављу екосистема планете. Данас се број пчела, опрашивача и многих других инсеката смањује и сви они су угрожени губитком станишта, неодрживим пољопривредним праксама, климатским променама и загађењем. Смањење броја опрашивача угрожава производњу хране, повећава трошкове и погоршава несигурност хране, посебно за руралне заједнице. Опрашивање је неопходно за пољопривредно-прехрамбене системе, подржавајући производњу више од 75 процената светских усева, укључујући воће, поврће, орашасте плодове и семе. Поред повећања приноса усева, опрашивачи побољшавају квалитет и разноликост хране.
Више од 200.000 животињских врста су опрашивачи, од којих је велика већина дивља, укључујући лептире, птице, слепе мишеве и више од 20.000 врста пчела. Пчеле и други опрашивачи такође служе као индикатори здравља животне средине, пружајући увид у екосистеме и климу.
Опсежна истраживања у протеклих десетак година показала су да животиње које обављају опрашивање (пчеле, слепи мишеви, бубе, птице, лептири, муве, осе, мољци) доносе немерљиву економску и еколошку корист људима, биљкама цветницама и природи. Пчела – која је једино живо биће које није носилац ни једног патогена – ни вируса, ни бактерија, ни гљивица је најдоминантији и најспецијализованији опрашивач, а процењује се да има око 20.000 познатих врста пчела које живе у узајамно корисној заједници са већином од 250.000 скривеносеменица на планети. Заправо, врста пчела има много више, с обзиром да постоје многе неописане врсте, а стално се откривају и нове, нарочито у пустињама дуж медитеранске обале или од шума централне Америке до пустиње Атакама у северном Чилеу.
Мед, прополис, восак
Пчеле обезбеђују и мед који је првенствено еколошка творевина, јер не садржи отрове који могу да буду штетни по човека и његову околину. За разлику од сахарозе, који је сложен шећер, мед је прост шећер и после јела директно улази у крв.Он је, практично, не само храна већ и помоћно лековито средство. Пчелињи производ је и прополис који је је у народу познат као природни антибиотик. Он се употребљава и за израду разних крема. Восак је, такође, производ пчела и до данас нико није направио замену за овај пчелињи производ. У народу су позната и лековита својства млеча, који се све више користи и у фармацеутској индустији.
Као потпуно еколошка творевина, мед не садржи никакве отровне материје које би на било који начин имале штетно дејство на човечији организам. Наиме, уколико се догоди да пчела буде отрована средствима којима несавесни воћари прскају воћке у време цветања, пчелиње јато не-ће да прими у кошницу такву пчелу. Тачније, свака кошница има свој специфичан мирис, а уколико наиђе отрована пчела која собом носи другачији мирис, иако припада том јату, неће више бити при-мљена у кошницу. Таква пчела угине, док мед, тако, остаје незагађен и потпуно чист. Чак и у градовима у којима има отровних испарења, мед није загађен.
Осим смањења производње меда, нестанак пчела изазива вишеструку штету, пошто је опрашивање за које су "задужене" пчеле и бумбари, од животног значаја за поједине културе. Сматра се да је један од узрока нестајања пчелињих друштава у Србији и у свету повећана смртност у зимском периоду, због неухрањености. Сумња се и на разне вирусе и пестициде, као и на климатске промене које имају знатан утицај пре свега на секрецију нектара, а у одређеној мери и на принос полена. Масовна урбанизација бројним врстама пчела умањује површину могућих станишта. Инсектициди варирају по својој отровности за пчеле, али већина изазива смртност или готово погубне ефекте по пчеле сакупљачице. Хербициди елиминишу коров који може бити важан извор полена и нектара за слободне и узгајане пчеле.
Због опадања броја опрашивача, а посебно пчела, спроводе се бројна истраживања и анализе, како би се предупредиле речи Алберта Анштајна.
Александра Брзак