БИЦИКЛОМ КРОЗ ВОЈВОДИНУ: БАНАТСКИ КАРЛОВАЦ (1) Апостол Филип и евнух етиопске царице на зиду сеоске цркве
Нова бициклистичка тура кренула је тако што сам са својим двоточкашем сишао са воза на станици Банатски Карловац.
Станица је отворена за саобраћај 1894. Остатак пруге до Панчева пуштен је у саобраћај 1896. Поред зграде станице је 1925. подигнут споменик учесницима Српске револуције или Српског народног покрета у Војводини (1848-49).
Улицом Кнеза Милоша брзо стижем у центар овог великог села у којем се налази парк на чијим се ободима налазе стара римокатоличка и нова Српска православна црква.
Током 1997. године покренута је иницијатива за подизање православног храма у Банатском Карловцу. Темељи Цркве Св. апостола Петра и Павле су урађени у октобру исте године, а освештани су 2000. од стране епископа банатског Хризостома. У периоду од 2002. до 2005. завршени су спољни радови на храму и почиње свакодневно богослуже-ње у њему. Од 2006. до 2010. постављена су четири звона, постављени прозори и врата, уведена струја и урађена је електрификација звона…
Црква је лепо осликана а пажњу ми привлачи једна урамљена слика са мотивом, не тако честим на овим просторима: “Апостол Филип и евнух етиопске царице”. Наиме, апостол Филип крстио је овога црнца и евнуха етиопске царице. По крштењу евнух се вратио у своју земљу и почео проповедати Христа. Он је био први апостол хиршћанске вере међу црнцима у Етиопији. Скончао је мученички и „удостојио се царства божјег”. Српска православна црква слави га 4. јануара по црквеном, а 17. јануара по грегоријанском календару.
У центру се налази излог са плакатима који најављују филмове у локалном биоскопу који је очигледно преживео транзицију што је права реткост у војвођанским селима.
На другом крају парка налази се римокатоличка Црква Св. Карла Боромејског. На почетку 18. века немачки досељеници стижу у насеље Банатски Карловац. Црква је изграђена о трошку ризнице, а освећена је 16. маја 1809. Црква је данас у доста лошем стању а изнад улазних врата постављена је заштитна мрежица како делови фасаде не би падали на пролазнике.
У односу на остале насеобине у Банату, ово село је релативно младо - насељено је плански 1802. и добило назив Карлсдорф по ондашњем аустријском министру рата и морнарице надвојводи Карлу. Првобитно су били насељени Немци из баденске области, а ускоро се досељава и словенско становништво, углавном католичке вероисповести, из општина Карашова, Лупак и Клокотич.
После Првог светског рата село улази у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и 1921. мења назив у Карлово село, па 1922. ново постаје Карлсдорф да би 1926. коначно добио име које је у употреби и данас - Банатски Карловац. Једно краће време, од 1950, до 1953. је био Банатско Ранковићево о чему сведочи споменик палим борцима НОБ-а у истом том парку (подигну 1950) на којем управо пише то ново комунистичко име које је склоњено и пре него што је Александар Ранковић пао у Титову немилост.
Године 1854. пописано је у месту 2.278 душа, а укупно у компанији, којој су сем Калздорфа припадали Петровосело и Николинци, 9.430 душа.1869. отворио је Густав Јарош прву апотеку а исте године Лоренц Калитовић је отворио циглану. Године 1870. уређена је поштанска служба, 1871. телеграфска, а 1893. и телефонска, 1873. дозвољено је општини одржавање недељних и годишњих вашара. 1890. сазидана је нова општинска кућа. 1874. основан је новчани завод „Kalsdorfer Sparkassa“, акционарско друштво, а 1882. „Karlsdorfer Spar- und Kreditfereinn“, који је 1884 год. као први постао акционарско друштво.
Из Великог рата у село се вратила 74 инвалида
У Првом светском рату учествовало је 632 мештана, од којих је 40 погинуло или нестало. Општина је отпремила 201 кола , око 70 јахаћих коња и 1.400 рогате марве.
После рата остало је у селу 74 инвалида. За време промене власти крајем 1918. у месту је очуван мир и ред. У новембру је српска војска заузела Карлсдорф, који је ушао у састав Торонталско-тамишке жупаније.
1876. мештанин Филип Херц основао је фабрику саламе и месних производа, а 1879. и сопствену, за оно време веома напредно уређену фарму. О веома богатом привредном и друштвеном животу говоре бројна друштва оснивана у том периоду: Пољопривредно друштво 1868, Касина 1879, Погребно друштво 1891, Добровољно ватрогасно друштво 1884, а Земљорадничко друштво 1901.
Још 1875. Филип Херц је отворио модеран хотел. 1894. основана је Шегртска школа, 1898. Пољопривредно-повртна школа, 1900. држава је преузела општинску Основну школу и завела мађарски као наставни језик. 1902. сазидана је нова школска зграда са осам учионица.
Од 1897. до 1902. излазиле су у Карлздорфу новине „Károlyfalvaer Wochenblatt“.Напредовање ове богате општине показује најбоље пораст броја становника у другој половини 19. и првој половини 20. века: 1869. пописано је 2.762 становника, 1880. - 2.832 становника, 1890. - 3.378 становника, 1900. 3.504 становника, 1910. - 3835 становника, 1921. - 3.604 становника. Рекордан број становника у послератном периоду село је имало на попису 1981. чак 6.139, да би до последњег пописа 2022. он пао на 4.428.
У наставку репортаже из Банатског Карловца за седам дана на овом месту читаћете о занимљивостима из међуратне и послератни историје села, локалном гробљу, бројним затвореним фабрикама у којима је некада радило на стотине мештана као и великом базену који је између овог села и Николинаца у летњим месецима до пре десет година окупљао на стотине купача, а данас је пун - али кишнице.
