СЛАВИМО СВЕТОГ СВЕШТЕНОМУЧЕНИКА ЕВТИХИЈА И СВЕТУ МУЧЕНИЦУ САРУ Ову молитву обавезно изговорите данас
Српска православна црква и њени верници 6. септембра обележавају два велика свеца.
Српска православна црква данас слави Светог свештеномученика Евтихија и Свету мученицу Сиру.
Напунивши се ревности апостолске, Свети Евтихије јуначки искорењиваше заблуду идолопоклоничку. Исто тако сусревши светог апостола Павла, свети Евтихије следова њему као звезда сунцу и много се потруди с њим, проповедајући Еванђеље и јуначки подносећи све невоље.
То заједништво и слога данас могу да буду звезда водиља српском народу и да поткрепљују чувену изреку да само слога Србина спасава. Зато се свети Евтихије сматра учеником обојице њих, и светог евангелиста Јована Богослова и светог апостола Павла.
Свети Евтихије је назван апостолом од мањих, иако се не налази у броју седамдесеторице апостола. А почаствован је називом апостола зато што се са најстаријим апостолима трудио у проповедању Еванђеља Христова, и што је од њих био посвећен за епископа ради служења речи и приношења бескрвне жртве, и што је прошао многе земље проповедајући Христа не само са њима него и сам.
Уствари он није путовао сам, њему увек бејаше сапутник анђео Божји који му даваше снаге и унапред му казиваше све шта ће му се догодити. Овај апостол Христов свуда с трпљењем подношаше и тамничке окове и мучења, јуначки страдајући за Господа свога.
Када му је тело било стругано зумбом железном, текла је из њега крв са необично благоуханим миром. Бацан је у огањ и пред зверове, да би био посечен мачем у Севастопољу.
Молитва која се изговара на данашњи дан:
"Био си наследник Апостола престолом и заједничар духом, богонадахнуто дело си нашао у виђењу духовног узрастања: "Због тога си уздизао реч истине и ради вере си до крви пострадао, свештеномучениче Евтихије: Моли Христа Бога да спасе душе наше."
Света мученица Сира рођена је у Персији у породици незнабожаца, где је од малена била посвећена чаробњаштву и идолској служби. Иако је одрасла у окружењу мага и жречева, по Божјем промислу упознала је хришћанске жене и од њих први пут чула за Христа. Упоређујући персијску веру са хришћанском, увидела је лажност идолопоклонства и чистоту и истинитост хришћанске вере.