ДАНАС ЈЕ МАЛА ГОСПОЈИНА У календару је обележена ЦРВЕНИМ СЛОВОМ; Овом празнику се посебно радују млади који походе светиње
Српска православна црква данас слави Рођење пресвете Богородице.
Овај празник је у народу познат као Мала Госпојина и убраја се у 36 великих празника у црквеном календару обележених црвеним словом.
Родитељи пресвете Богородице Јоаким и Ана живели су у Назарету побожно. Ћерку Марију добили су у позним годинама, после пет деценија брака. Отац јој је био из Давидовог племена, а мајка од рода Аронова. И тако је она била по оцу од царског рода, а по мајци архијерејског, и тиме је већ предображавала онога, који ће се из ње родити, као цара и првосвештеника.
Њени родитељи били су већ остарели, а нису имали деце. И зато су били постидни пред људима и скрушени пред Богом. И у скрушености својој молили су се Богу с плачем, да обрадује старост њихову даровањем једнога чеда, као што је некад обрадовао старца Аврама и старицу Сару даровавши им сина Исака. И Бог свемогући и свевидећи обрадовао их је радошћу, која је превазилазила далеко сва њихова очекивања и све најлепше снове. Јер им је даровао не само ћерку већ и Богомајку; озарио их не само радошћу временом него и вечном.
Дао им је Бог само једну ћерку, која им је доцније родила само једног унука, – али какву ћерку и каквог унука! Благодатна Марија, благословена међу женама, храм Духа Светога, олтар Бога Живога, трапеза хлеба небеснога, кивот светиње Божје, дрво најслађега плода, слава рода људског, похвала рода женског, источник девства и чистоте – то је била Богом дарована ћерка Јоакима и Ане.
Рођена у Назарету, а после три године одведена у храм јерусалимски, одакле се вратила опет у Назарет, да ускоро чује благовест св. архангела Гаврила о рођењу Сина Божјег, Спаситеља света, из њенога пречистог и девичанског тела.
Празник Маријиног рођења је 21. септембра, али није познато од када се празнује. Највећи српски средњовековни задужбинар краљ Милутин посветио је Богородичиним родитељима цркву у комплексу Студеничког манастира.
Познатија као Краљева црква, издваја се изузетном лепотом живописа. У овом манастиру је и оснивач лозе Немањића Стефан Немања Богородици посветио цркву коју народ назива Мајком свих цркава у Србији.
Малој Госпојини посебно се радују млади који походе светиње. У народу се овај празник свечари и уз живописне обичаје, посебно посвећене рађању.
Неке породице у свечаном руху, иако не славе и не иду на славу, више дана проводе у празничном расположењу, а посебно у крајевима где се одржавају малогоспојински вашари.
Када је о празнику ведро, верује се да ће нам се сунце смешити и током јесени, али и зиме.
Тропар (глас 4):
Рождество твоје Богородице Дјево, радост возвјести всеј всељењеј из тебе бо возсија солнце правди Христос Бог наш, и разруши кљатву даде благословеније и упразднив смерт, дарова нам живот вјечниј.