РЕЗОН: Кључ за штрајк глађу држи Загорка Доловац

Опозиција и организатори блокада уздају се да ће им штрајк глађу Дијане Хрке помоћи да дођу на власт. Је ли штрајк глађу пут и начин? Није! Али сваки потез Дијане Хрке може се објаснити и разумети. Она не гладује из обести. Она то ради у очајању. Мајка, чији син је страдао под тонама бетона и челика, док је чекао воз, има сужену свест. Њу води туга. И патња. Али, чиме се воде они који је подржавају у томе? 

Кад оду кући, и једу топао оброк, размишљају ли о томе како се она осећа? Кад сврате у пицерију падне ли им на ум, да су до малопре подржавали једну тужну жену у њеној одлуци да се, на штету свог здравља, одрекне хране? Постоји ли могућност да у дну свог разума дођу на идеју да се врате у њен шатор и на коленима је преклињу да промени своју одлуку? Шта их спречава да узму мобилни телефон, да јавно, на свим друштвеним мрежама и профилима, са којих позивају на „пумпање”, објаве пост којим Дијану Хрку моле да прекине штрајк глађу? 

Опет, могу да разумем студенте и ђаке, млади су. Њих воде емоције, а не разум. Али, не разумем одрасле људе, политичаре и интелектуалце који тужну жену користе као политички алат. Као средство које треба да надомести политички програм који немају. 

Помажу ли јој они да угрози свој живот? Подстичу ли је да буде жртва? Гурају ли је свесно ка смрти, само да би добили изговор за нови круг блокада? За наставак уличне револуције? Кад се ситуација анализира са адекватном количином пажње и интелектуалног поштења такав закључак не изгледа као претеран, и немогућ. 

Има ли Хрка права да буде бесна и незадовољна? Има! Али кључ за одговор на питање ко је одговоран за смрт њеног сина, не налази се ни у Скупштини Србије, ни у Влади, ни код председника Србије. Загорка Доловац, врховна тужитељка, и надлежне судије држе кључеве истине! 

Правосуђу нико не треба да верује. Постоје многобројни докази да је правосуђе од 2000. године учинило све да омогући незапамћену пљачку и уништавање државе. Правосуђе је одговорно што никада није утврђено ко је политички наручилац, организатор и иницијатор атентата на Зорана Ђинђића. Што није установљено ко је Дарку Шарићу омогућио да од 2000. до 2010. несметано тргује дрогом, и новац од продаје наркотика улаже у приватизацију хотела и пољопривредних добара. 

Могу да разумем студенте и ђаке, млади су. Њих воде емоције, а не разум. Али, не разумем одрасле људе, политичаре и интелектуалце који тужну жену користе као политички алат. Као средство које треба да надомести политички програм који немају. Помажу ли јој они да угрози свој живот? Подстичу ли је да буде жртва?

Исто тако, никада нисмо сазнали ко је и зашто убио војнике на Топчидеру? Нико није утврдио како је могуће да Коштуница и Тадић нису знали да ће Косово прогласити независност, нити је покренуо поступак против њих? Тужиоци су ћутали и када је НИС продат за само 400 милиона евра. Зашто нико од њих није затражио финансијско вешатачење колика је стварна вредност НИС-а, и онда, ако су тачни подаци да је НИС, са тржиштем вредео 10 пута више, покренули кривични поступак за, како би полиција рекла „наношење штете државном буџету”. 

Нашао сам у својој архиви текст о пожару у дискотеци „Контраст”. Били смо тада на лицу места. Пратили смо случај, из дана у дан. Извештавали смо и о томе да је суд одбацио кривичне пријаве против надлежних инспекција и институција, које су одобриле рад дискотеке, у којој је страдало шест младих људи. Тужилаштво и суд никад нису дали одговоре да ли је тачно да дискотека није имала дозволу за рад? Ако није, на који начин је могла да ради? Ако јесте, ко је издао дозволу за рад, а електроинсталације нису биле адекватно пројектоване и урађене? 

Својим нерадом судије и тужиоци су омогућили да из покрајинског буџета, од 2000. до 2016, некажњено нестане више од 64 милијарде динара. Да се Каменица 2 гради седам година, као Скадар на Бојани, да се цена повећа за 19 милиона евра, а да Војвођани умиру, јер немају где да се лече. 

То исто правосуђе ослободило је једног бившег министра, члана Демократске странке, који је у корупцинашком послу са словеначким Нуба инвестом, оштетио буџет за више милиона евра, омогућивши им да без тендера и процедура постављају оптичке каблова уз магистралне и регионалне путеве. 

Исте судије и тужиоци, који траљаво воде поступак за трагедију на Железничкој станици, ослободиле су још једног министра Демократске странке. Он је био окривљен да је као министар пољопривреде био умешан у махинације са субвенцијама за вештачко ђубриво, које су уместо код малих ратара, завршиле код тајкуна блиских тадашњој власти. То правосуђе је у реформи 2009. године претворено у специјалну јединицу за заштиту политичара из тадашње власти. То правосуђе је од 2023. постало потпуно независно. Нико га не контролише. Ти тужиоци и те судије нису урадили свој посао за пад надстрешнице.

Овај текст није одбрана власти, он је оптужница против правосуђа. И против политичара и њихових инспицијената из иностранства који их подстичу да свој политички успех траже преко патње унесрећене жене. 

Пише: Милорад Бојовић           

Аутор је стручњак за односе с јавношћу